Хоће ли бити трећег свјетског рата?!

Ионако лоше односе дијве свјетске силе заоштрио је наводни напад хемијским оружјем у сиријском граду Думи, у ком је, како кажу активисти за људска права страдало најмање 70 људи, док је, према подацима Свјетске здравствене организације, помоћ љекара због тровања хемијским оружјем, потражило око 500 особа.

Двије сједнице Савјета безбједности УН нису дале резултате у виду смиривања тензија. Рат пријетњама пресељен је на Твитер и Фејсбук, када је предсједник САД запријетио Русима да стижу лијепе и паметне ракете. На то му је одговорено из званичне Москве, одакле кажу да Америка планира да лансира те ракете како би у ствари уништила доказе да хемијског напада није ни било. То су само фрагменти сиријске компликоване слагалице, а свијет се с правом пита да ли ће заиста и доћи до новог свјетског рата?

Преносећи оцјене свјетских аналитичара, Индеx.хр пише да је постало јасно да Америка мијења политику према Сирији када је за предсједника САД изабран Трамп. Подсјећа се да је и Обама био у једном тренутку спреман на војну опцију у Сирији, али је одустао у посљедњем тренутку. И тада су уз САД, као и сада, чврсто стале Велика Британија и Француска. И тада је повод био хемијски напад.

Русија је чак 12 пута уложила вето на резолуције које осуђују ратне злочине сиријског режима и пријете му санкцијама, укључујући и вето на наставак мандата за заједничку истрагу УН-а и ОПЦW-а о хемијским нападима у Сириј. Трамп је стога, сматрају аналитичари у праву, када каже да је све могло бити другачије, да је његов предходник Обама био много одлучнији и да није одустао од напада на Сирију.

И САД су исто тако одбиле руску верзију резолуције о успостави тијела за истраживање напада хемијским оружјем, јер се сматра да би руски приједлог омогућио да тај тим буде под њиховом контролом, што значи да се докази о употреби хемијског оружја могу, ако већ и нису, склонити. Тренутак политичке воље за војном акцијом дотада ће одавно проћи, и све ће се наставити по старом до идућег инцидента. Вашингтон је то вјеројатно имао на уму кад је објавио да подржавају истрагу ОПЦW-а, али да неће чекати на резултат како би одговорио.

САД се нећкају с почетком војне интервенције јер ће бити оптужене да нису чекале резултате истраге и да им је наводни напад (који још није доказан) био само изговор за интервенцију.

Такође, упитна је и легалност америчког напада, и са становишта америчког устава и међународног права. Такође, не смију се занемарити и посљедице таквих или сличних једностраних потеза и самовоље "свјетског полицајца", као што показују примјери огромне људске цијене инвазија на Ирак и Авганистан, а у мањој мјери и интервенција у Сирији и Либији.

С друге стране, не смију да се игноришу ни чињенице да се досадашња улога међународне заједнице у рјешавање вишегодишњег сукоба у Сирији показала као потпуна неспособност. Земља је разорена, страдало је више стотина хиљада људи, а преко милион Сиријаца је напустило своје домове. Такође, посљедњи инцидент за употребом хемијског оружја је само један у низу истих.

Многи сада постављају и питање- шта сад?

Индеx.хр наводи да су дипломатски покушаји Русије да спаси сиријског савезника од војне акције овог пута, осуђени су на неуспјех. Трамп је, барем судећи по његовим изјавама, одлучан да наплати "високу цијену" Асаду, ког је назвао "животињом која убија плином".

То што је Трамп први пут јавно осудио и његовог главног савезника Владимира Путина и прогласио односе с Русијом "горим него у Хладном рату" такође је изузетно важно.

Али, САД ће сигурно покушати да избјегну конфронтацију с Русијом, која објективно носи са собом ризик трећег свјетског, можда и нуклеарног рата. Сирија то зна, стога је већ и склонила добар дио своје авијације у руску ваздушну базу у Хмеимиму. Сада је пред Трампом критична дилема: извршити војне нападе који би били толико ограничени да неће представљати значајан ударац сиријској војсци и њеном капацитету да настави с бомбардовањем цивила, укључујући бојним отровима; или предузети много шири напад који би заиста неутрализовао сиријске ваздушне снаге и њихов хемијски арсенал, али готово сигурно нанио губитке и руским и иранским снагама у земљи.

Кључно питање: Како ће реаговати Русија?

Могуће је да ће Русија ипак остати по страни и да неће узвратити напад против САД.

Али, такође је лако замислити и сценарио у ком би сукоб измакао контроли: У њему Русија активира свој противваздушни систем С-400 и обори један или више америчких или савезничких авиона, можда чак потопи и брод с ког су лансирани крстарећи пројектили, а Америка на ово одговори бомбардовањем противваздушне одбране, можда и саме ваздушне базе Хмеимим или поморске базе у Тартусу те обарања руских авиона.

У оваквом низу напада и против напада војни губици обе стране могу драматично да ескалирају. Улози су због тога веома високи за обе стране, а потенцијал за ескалацију представља и укључење Израела у сукоб, који одавно врши војне акције ниског интензитета у Сирији како би спријечио јачање иранских снага и либанског Хезболаха на својој граници.

(БН/Индеx.хр)