Трамп ће напасти, али циља и Иран!

"Тада је Трамп хтио да покаже да није руска марионета. Истовремено није хтио да се превише истрчава и зато је претходно обавестио Русију. А они су упозорили Сирију. Овај пут неће бити таквих претходних информација", рекао је Јозеф Брамл за Дојче веле, на питање какве ће бити реакције САД послије наводног напада нервним гасом у Думи.

Поводом Трампове пријетње да ће савезници сиријске владе "платити високу цијену" Брамл је рекао да би "прије свега Иран требало да буде спреман, јер је он и из других разлога на нишану САД".

"Оне снаге које у Сирији подржава Иран - те ће вјероватно и бити бомбардоване. САД би могле да пресјеку и ваздушни мост тих трупа који се дијелом протеже и над ирачким ваздушним простором", додао је.

Говорећи о могућим акцијама САД против Русије, Брамл је изразио увјерење да ће оне бити минималне. "Трамп, када је ријеч о Русији, има много мање војних опција и служећи се економским санкцијама ће учинити таман толико да не доспије под већи унутрашњеполитички притисак. Јер, у САД специјални тужилац Роберт Милер и даље води истрагу против њега", додао је.

Брамл је рекао да вјерује да је "Сирија за САД заиста само споредно ратиште у сукобу са Ираном".

"Сада предстоји иступање из нуклеарног споразума у мају, и онда ће се конфликт заоштрити. Мешање Ирана у Сирији би могло да послужи као морално и геостратешко оправдање за њихов поступак. Не смијемо заборавити ни да је Трамп недавно критичара Ирана Џона Болтона поставио за савјетника за националну безбједност. Ја то врло озбиљно схватам", навео је.

На питање која и могла бити дугорочна стратегија владе САД када је ријеч о сиријском питању Брамл је поновио да је његова хипотеза да је за САД важан Иран.

"Што ситуација на домаћем политичком фронту буде непријатнија за Трампа, тим већи ће, како мислим, бити ризик од рата против Ирана. Не смијемо заборавити да су у новембру избори за Конгрес. Најгори сценарио за Трампа би био да изгуби оба дома Конгреса.

У том случају би му рат против спољног непријатеља помогао да се домогне неког надстраначког консензуса. Ако би постојала пријетња за националну безбједности, бирачи у САД би могли да се у јеку 'окупљања под заставом' одрекну могућности контроле власти коју омогућавају избори за Конгрес" рекао је Брамл.

Он је додао да је "тако било и код Џорџа Буша младјег послије терористичких напада од 11. септембра 2001".

(Бета)