"Убијали су нас гдје су стигли"

Додик се обратио пред многим званичницима који су присуствовали манифестацији, казавши да је као дјечак спознао шта су туга и страх управо због Јасеновца.

"Покушавам да савладам своју тугу коју сам научио још као дјечак када ме је деда довео овдје у Јасеновац и нисам схватао о чему се ради. Касније сам схватио да је тај осјећај био страх, страх од усташа, од НДХ-а која се увукла у моје биће и биће свих људи овог краја као доминантан однос према стравичном режиму који је гнусно побио наше сународнике: Србе, Јевреје, Роме, људе који друкчије мисле. То је био државни пројект НДХ за који никада нико није одговарао и који данас нема званичну категоризацију као геноцид", казао је и наставио:

"Овдје сам долазио сваке године и прије него сам постао ово што јесам, ово мјесто је увијек тјерало човјека да заћути јер нема шта да каже. Сада знам да морамо да говоримо о овоме да не би било заборављено, однешено на тамна мјеста историје. Да се не би поновила ужасна бол и јаук који су могли само да чују крошње и небо иза нас. Народ који је изашао из првог великог рата потпуно девастиран, није имао ни прилику да се опорави, а стигао је други велики рат који је наставио исту причу. Убијање и страдање Срба. Убијали су нас гдје су стигли, без повода. Очигледно су у томе уживали јер никада нису стали, престали, чули зов и плач мајке и дјетета. Само једна мала група од 1.100 преживјелих у априлу 1945. године када је свијет већ знао да је крај рата. Њих 1.100 је у десет сати ујутро кренуло да се пробију и изађу из логора, да омогуће да живот тече и створе потомке".

Додик је казао да је српски народ страдао због двије ствари: страха и илузије.

"У овој општини 20 година послије није било мушког регрута из српског народа јер су сви били побијени, у логору за дјецу. 35.000 козарачке дјеце је убијено и нестало. Требало је обновити живот, често сам питао како је могуће да једна група усташа преко ријеке држи заробљеним и побије толико људи? Како се нико није побунио? Схватио сам скоро да су Срби страдали због двије страшне ствари: страха и илузије. Страх од тог монструозног мјеста одсјецао је било какву снагу за било какав отпор. Није било могуће да било који припадник нашег народа може да разумије да дојучерашње комшије желе ликвидирати један народ. Многи су знали и нису могли ништа".

"Неколико стотина је успјело да прође већ припремљене митраљезе, окрвављене ножеве и све оно што су нам чинили. За Србе је направљено посебно оружје "србосјек" које је направљено да би се Срби брже убијали и да би им се лакше вадили очи. Комунистичка Југославија је тај други фактор, илузија. Срби су увијек страдали тамо гдје нису имали државу", истакао је Додик.

Додао је да је Република Српска створена као одговорност и зов српског народа, а не да се учини зло неком другом народу.

"Република Српска је створена као одговорност и зов Срба, не да учини зло другим народима. Средином деведесетих година нам је покушано да се инпутира да смо покушали некога убијати. Ми смо бранили своју слободу, своје куће и нећемо одустати од ње. Нећемо пасти у страх и илузије стварања друштва на каквом је пропала бивша Југославија. У свијету који је у нереду видимо да је најважније да призивамо мир, међу људима, народима, државама. Мир међу нама, који живимо овдје, да би могли да се рехабилитујемо као нација, народ и да би могли градити наше породице, куће".

Додик је додао да жели да тежи ка миру и стабилности.

"Ми смо припадници српског народа који је мирољубив и тежи стабилности и миру. Желим да се завјетујемо на живот, на миран живот на овим просторима. Ако не можемо да живимо заједно са онима за које смо мислили, можемо живјети у миру једни крај других. Морам позвати на мир међу нама, међу људима, међу народима. Нека живи мир, Република Српска, Србија, српски народ".

(Н1)