Страдање се не смије поновити

"Никада, никоме и нигдје не смије се поновити овакво страдање. Обиљежавањима као што су ова шаљу се поруке мира и жеље да се зло више никада не понови, односно вријеме када је смрт била привилегија", рекао је Чубриловић новинарима у Млаки. 

Он је истакао да у култури сјећања на невине жртве радује чињеница да је у Млаки обновљена црква која је симбол онога што се дешавало у Другом свјетском рату на овим просторима. 

"Ово је било мјесто гдје су дјецу одвајали од мајки. Хиљаде жена и дјеце били су у усташким логорима на овом подручју", подсјетио је Чубриловић. 

Коментаришући забрану уласка у Хрватску министру одбране Србије Александру Вулину, Чубриловић је рекао да за вербални деликт нико не одговара. 

"Међутим, било би боље да се другачије гледамо, као комшије, јер груба ријеч не води нигдје, а поготово порука и надам се да их више неће бити", рекао је Чубриловић. 

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић указао је на важност обиљежавања страдање Срба. 

"Веома је битно што је обновљена црква у Млаки, која ће бити значајна за наш народ који овдје живи", рекао је Драгичевић. 

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић нагласио је да жртве не смију бити заборављене и да је важно обиљежавати њихово страдање. 

"Млака је једно од јасеновачких стратишта у коме су страдала дјеца и жене. Битно се подсјетити да је овдје спашен и велики број жена и дјеце који су доведени са Козаре", истакао је Ристић. 

Петар Ороз из Млаке рекао је да је за српски народ на овом подручју важно што је обновљена црква која је била свједок свих протеклих времена и страдања Срба. 



Његова светост патријарх српски Иринеј јутрос је служио Свету архијерејску лиругију у обновљеном Храму Светог пророка Илије у мјесту Млака код Јасеновца, након које је планирано да освешта овај храм.

Обнову цркве Светог пророка Илије у Млаки иницирао је Секретаријат Владе Републике Српске за вјере. 

Село Млака било је у Другом свјетском рату сабирни центар логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више од тридесеторо дјеце. На овом мјесту налази се неколико великих стратишта. У овом селу, удаљеном 12 километара од Јасеновца, прије Другог свјетског рата живјело је око 1.500 становника. Комплетно становништво, међу којима и 250 дјеце, у прољеће 1942. године одведено је у логоре. 
 
(Агенције)
Фото: НН