Нема договора о Изборном закону

Зукан Хелез, потпредсједник СДП-а БиХ, је, видно љут, рекао да више није оптимиста и да Драган Човић, предсједник ХДЗ-а, својим приједлогом настоји још више подијелити БиХ. Како је рекао, кад би Човић овакве измјене предложио Хрватској, чији је држављанин, био би ухапшен.

Шефик Џаферовић, потпредсједник СДА, није био толико песимистичан након састанка али је поновио да ХДЗ не одустаје од својих захтјева.

Жељко Комшић, предсједник ДФ-а, је истакао да ће избора и имплементације избора бити и ако се не успију договорити, те додао да не треба одустајати од преговора.

Ларс Гунар Вигемарк, шеф делегације ЕУ у БиХ, казао је да су приједлози пажљиво саслушани, те да су представници Међународне заједнице ту у улози посматрача.

„Дакле, слушали смо поновљене ставове, што ме довело до закључка да има наде за договор“, рекао је Вигемарк након састанка, те додао да је битно што прије наставити разговоре.

Он је рекао да ово није вријеме за прикупљање политичких поена и да ће о свему овоме извјестити предсједника Европског вијећа Доналда Туска, који сутра долази у БиХ.

“Одбијам претпоставку да неко од лидера не жели да се ово питање ријеши. Мора бити компромиса, свако од лидера странака мора од нечега одустати да би се постигао договор“, јасан је био Вигемарк.

Морин Кормак, амбасадорица САД у БиХ, казала је да разговор био активан и да постоје проводива рјешења.

“Свјесни смо рокова и надамо се да ће се ово важно питање ријешити прије објаве избора. Позивам лидере странака да наставе преговоре”, рекла је Кормакова.

На питање зашто Међународна заједница не наметне рјешење, Кормак је рекла да је БиХ пуно урадила на европском путу, те истакла да је вријеме да лидери преузму одговорност и да грађани треба да инсистирају на томе.

Драган Човић, предсједник ХДЗ-а, након састанка није давао изјаве новинарима, док је лидер СДА Бакир Изетбеговић напустио састанак прије његовог завршетка.

Разговори би требало да буду настављени 3. маја на нивоу предсједника странака.

Подсјећања ради, ХДЗ предлаже да се избор чланова Предсједништва БиХ врши на начин да се у ФБиХ формирају три ад хоц изборна подручја са којих се бирају бошњачки и хрватски чланови Предсједништва, на начин да бошњачки члан Предсједништва мора освојити већину гласова у подручју општинама са најмање 2/3 бошњачког становништва, док хрватски члан Предсједништва мора освојити већину гласова у подручју са општинама са најмање 2/3 хрватског становништва. Друга кључна измјена је брисање члана закона који сваком конститутивном народу даје бар једно мјесто делегата у Дому народа ФБиХ из сваког кантона.



(БН/НН)