Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Годишњица акције хрватских снага

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију "Бљесак", у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5. 000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце.

Регион
Годишњица акције хрватских снага
Операција "Бљесак" била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана.

У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН.

Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач.

Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране.

Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине.

У 6.00 часова хрватски оклопни одред ушао је у "тампон зону", коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских "плавих шљемова".

Команда УНПРОФОР-а потврдила је да је добила обавјештење о почетку напада на западну Славонију, у којем нису наведени разлози.

Након почетка операције, јордански "плави шљемови" повукли су се у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

У избјегличкој колони Срба, који су се спасавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској, убијена су или нестала 283 лица.

Српски збјег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.

Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине заробљено је, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици.

Након заробљавања, хрватски судови осудили су велики број Срба за "ратне злочине".

Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избјегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избјеглих, и то углавном старијих људи.

Извор: Срна

Коментари (3)

Дзордзе

А Додик и даље нек везе заставе са својим Драганом Цовицем, а српски народ це њихова грљења и љубљења крваво да плаца. Колико је хрвата одговарало за злоцине над србима у Хрватској и БИХ за злоцине ???

ре

Ајд нелупај висе, задојен си мрзњом. То је твоја лична ствар..

Турбоскара

Ту се треба највише захвалити Слоби Милошевичу.Кад му је Мартић тражио помоћ и птао га шта да ради брат Слобо је рекао узми пиштољ па се уби.И прекинуо везу.Толко о Србству патриотизму тада био Слобо сада Баја.

Величина текста