Медијска слика поприлично сива!

Новинари су постали и остали друштвено политички радници, а медији у БиХ немају готово никаквих елемената самосталности, рекао је професор Живановић оцјењујући медисјку слику Босне и Херцеговине - незавидном.

“Наравно, и ова наша партократија, владавина политичких партија и њихово диртектно уплитање и блокаде критичког мишљења које би требало да доминира су још један отежавајући фактор за будућност медија.”

Судећи према ријечима професора Живановића, ни у академској заједници не влада благостање. Он тврди да су универзитети изгубили аутономију, а да је академска заједница у Републици Српској и БиХ прилично стерилна.

“Универзитети дјелују у једној обрнутој слици. Умјесто да буду носиоци онога што је прогресивно, градитељи будућих вриједности, они су заправо у некаквом запећку”, каже Живановић.

Истовремено, цјелокупно друштво је опсједнуто и окренуто ка прошлости, док будућност одлази.

„Није овдје основни проблем та незапосленост. Основни проблем је што млади људи губе наду да ће бити боље. Безнађе је основни проблем са којим се ми суочавамо.“

Политика и политичари одређују животе људи, али не истински већ вјештачки, сматра професор Живановић.

“Ријеч је о томе да политичка моћ доноси одлуке и процјене онога шта би ми требало да радимо у животу. Када не би било толиког утицаја политике, онда би могли да градимо нешто што би имало смисла. Берлински зид је далеко лакше срушен него што ми можемо да срушимо зидове наших међусобних подјела. Докле год будемо живјели као Бошњаци, Срби и Хрвати, а не као људи, не вјерујем да се ове ствари могу промијенити.”

Босна и Херцеговина се искључиво кроз своје лидере одлучила да не жели напријед, и да хоће да живи у прошлости и на самоизолирани начин, објаснио је професор Живановић истичући да нада долази са промјенама – прво појединачним, а потом и друштвеним.



БН телевизија