Нове иницијативе Брисела за Балкан

Европски комесар за проширење Јоханес Хан најављује нове подстицаје за шест земаља Западног Балкана које се надају даљем приближавању Европској унији. Брисел планира финансирање десетина нових пројеката подељених у шест група, а све у циљу да се убрза трансформација региона.

"Ниједна од земаља Западног Балкана није још довољна зрела за ЕУ, али мора се искористи тренутак и дискусија о реформама задржи у центру пажње", рекао је Хан за "Дојче веле" у Софији, гдје се одржава самит Европске уније и Западног Балкана.

За Србију главни проблем Косово

Пуних 15 година после самита у Солуну, гдје су се ЕУ и земље региона обавезале на ближу сарадњу и спровођење реформи, послије Словеније, једино је још Хрватска успјела да ухвати прикључак и да постане пуноправна чланица елитног клуба. Остале земље региона дуго су биле у чекаоници, а сада различитом брзином напредују ка Унији.

Србија и Црна Гора су у међувреме започели преговоре о чланству, али је датум поменут у Стратегији Европске комисије — 2025. година — засад далеко од остварења. Хан каже да ће земља која би ушла у пуноправно чланство 2025, морала да заврши преговоре најкасније 2023. године. За Србију, један од главних проблема остаје, као то дефинише Хан, постизање "правно обавезујућег договора" са Косовом. Комесар притом одбија да говори од крајњим роковима и датумима.

Највећи проблем — БиХ

Главни проблеми свих земаља, поред билатералних, остају владавина права, корупција и организовани криминал.

"Неке земље проблем владавине права не схватају озбиљно", упозорава Хан, али и додаје да су све земље напредовале у послејдњјем периоду.

Македонија и Албанија надају се да ће до краја јуна добити датум за почетак преговора, а комесар је оптимиста да ће се и то догодити, и поред отворене сумње и негодовања код неких земаља-чланица. У случају Македоније, то ће зависити и од решења спора око имена са Грчком. У Софији се с нестрпљењем очекује сусрет премијера двеју земаља, Зорана Заева и Алексиса Ципраса, а као рок за постизање компромиса спомиње се почетак јуна.

Према Хану, највећи изазов у региону и даље остаје Босна и Херцеговина, али сматра да је и тамо — уколико постоји политичка воља — могућ напредак, у првом реду кроз реформу компликованог политичког система.

Формирање Регионалне економске зоне

Да би дала додатни елан потенцијалним чланицама, Европска комисија представља шест нових иницијатива вриједних више стотина милиона евра. Све земље региона добиће подстицаја у сегменту јачања владавине права, укључујући ту и чвршћу контролу спровођења реформи. Друга иницијатива има за циљ да појача ангажман у дијелу безбједности и миграција тако што ће, између осталог, Европол слати официре за везе у регион.

Запошљавање и социјалне реформе биће допунски финансиране из буџета Комисије и то делом кроз подршку стартап фирмама, кроз већу доступност средстава за истраживање и иновације, као и улагањем развој Регионалне економске зоне. Хан очекује да ће та регионална зона бити успостављена до средине сљедеће године.

Иницијативе за дигиталну агенду и већу повезаност у региону биће финансиране с више од 200 милиона евра. У првом сегменту планирано је смањење трошкове за роминг, побољшање широкопојасног интернета, развој е-Владе, е-Набавке и е-Здравља, као и дигитализација индустрије. У другом сегменту, који се тиче повезаности, планира се веће финансирање у областима транспорта и енергетике, а према калкулацијама, та помоћ би до 2020. године требало да достигне суму од 2,4 милијарде евра.

Шеста иницијатива односи се на помирење и добросусједске односе, а у њој би требало посветити више пажње транзиционој правди и проблему несталих особа, а подразумијева и већу сарадњу у областима образовања, културе, младих и спорта.

Извор: ДW