Сјећање на 12 бањалучких беба

Поводом 26 година од велике трагедије за српски народ, градска организација заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, реконструисала је спомен- обиљежје “Живот” подигнуто у сјећање на 12 звјездица.

“Нисмо били задовољни првим рјешењем које је било спуштено скроз до земље, споменик је сада издигнут на постоље, како и доликује. Осјећам се кривим што нисам реаговао одмах тада када смо бирали адекватан рад који ће симболизовати овај незапамћен злочин, који је одредио карактер рата и однос међународне заједнице према Србима, али сматрамо да је ово сада добро рјешење.

Одрасли нису невини, само су дјеца недужна и зато спомен-обиљежје, на којем је инсистирала Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, има велики значај”, рекао је предсједник градске организације Станислав Бркић.

Бркић наглашава да једино на овом значајном датуму, када се одаје помен невино преминулим бебама,  политичари нису у првом плану.

“Изборили смо се да мајке прве полажу вијенац својој дјеци, док су приликом обиљежавања других значајних датума политичари увијек на првом месту. Чак и за 15. септембар, Дан погинулих и несталих бораца, политичари се истичу, а ми смо тек пети у реду са вијенцима, иако су наша дјеца страдала, због чега сам са својом делегацијом прошли пут напустио то обиљежавање”, огорчен је Бркић, који поручује да су “понижење и увреда једнаки смрти”.

Смрт 12 беба којима је био неопходан кисеоник десио се у периоду од маја до јуна 1992. године у јеку рата у БиХ.

Кисеоник није могао бити допремљен копном у Бањалуку због непријатељских окружења, а ни ваздушним путем због одлуке Савјета безбједности да забрани лет над БиХ.

Овај свијет напустило је тада 12 беба, тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

Предсједник ГО породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Станислав Бркић каже да су од надлежних тражили да се ове године затвори улица у центру града, током полагања венаца, како бука саобраћаја не би надјачала бол мајки за својом дјецом.

“Срамота је и да се одмах поред игра шах и галами”, сматра Бркић, а посебно им, кажу сметају покретни тоалети у парку поред скулптуре “Живот”.

(Бањалука.цом)