Нико се није тако волио

Прича о Бошку и Адмири, прича је о Сарајеву и љубави испред застава. Упознали су се у години "сарајевске Олимпијаде" када је нешто посебно цвјетало у овом граду.

Заједно су провели девет година. То што је Бошко био Србин, а Адмира Бошњакиња није представљало препреку ни њима ни њиховим родитељима.

Када је почео рат 1992. године, Бошкови родитељи отишли су из Сарајева. Мајка Рада молила га је да крене с њом, али он није желио оставити своју Адмиру. Вјеровали су да ће се рат брзо завршити и да ће добро побиједити.

Нажалост, нису дочекали крај.



Бошку је живот постао тежак у Сарајеву. Неки кажу да су га психички малтретирали. Адмира и он су схватили да желе да сачувају своју љубав и оду ван Сарајева.

У мају 1993. године између Војске РС и Армије РБиХ договорено је да ће овај пар бити пуштен на другу страну, односно да ће моћи преко Врбања моста прећи на Грбавицу.

Адмирина мајка Нејра је плакала, а отац Зијо није хтио да говори јер се није слагао с тим да крену. Али, Адмира није жељела да остави Бошка. Кренули су 18. маја 1993. године.

Амерички репортер Курт Шорк, који је свијету пренио причу о њиховој трагичној љубави, 1993. године за "Реутерс" је написао да су се званичници обје стране сложили да их пусте да пређу линију разграничења.

"Бошко и Адмира ходали су најмање 500 метара десном обалом Миљацке, потпуно изложени погледима војника с обје стране. Након што су прешли линију под контролом бошњачке стране и кренули према насељу Грбавица под контролом Срба, неко их је погодио", написао је Шорк.

Снајперски хитац погодио је прво Бошка, који је одмах издахнуо. Други метак је погодио Адмиру која је, иако смртно рањена, смогла снаге да допуже до свог Бошка, загрлила га је и издахнула.



Ова слика обишла је цијели свијет, а ЦНН их је назвао сарајевским Ромеом и Јулијом. Њихова загрљена тијела са улице су склоњена тек осми дан. Сахрањени су на гробљу у Лукавици.

Након рата, 1996. године, по жељи Адмириних родитеља, њихова тијела су пребачена у Сарајево и сахрањена на гробљу Лав.

Припадници тајне бошњачке терористичке групе “Шеве” починили су бројне злочине током рата у Сарајеву, а на видело изашло и да су одговорни за убиство сарајевског Ромеа и Јулије на Врбања мосту, што је приписивано Србима.

Бивши оперативац бошњачке тајне службе АИД Един Гараплија рекао је то још је 23. априла 2002. тужиоцима Кантона Сарајево, а исказе сада објављује сарајевски “Дневни аваз”.

Гараплија је сведочио како су “Шеве”, односно Неџад Херенда, који је неко време био и вођа групе, са припадником “Шева” Драганом Шошићем на Врбања мосту ликвидирао млади пар Бошка Бркића и Адмиру Исмић, што су медији прогласили за смрт сарајевског Ромеа и Јулије.

Група Забрањено пушење 2013. године снимила је пјесму о великој љубави Бошка и Адмире.

"Ма каква Јулија, ма какав Ромео? Нико се није тако волио", дјелић је пјесме.
 
(Агенције)