Шта радимо када немамо новца?

Када им кеш “оглаву” затреба, скоро половина грађана БиХ за помоћ ће се обратити неком из породице, док ће десетак одсто паре тражити од послодавца, што је далеко више од процента оних који ће посегнути за кредитом у некој банци или микрокредитној организацији.

Ово су потврдила истраживања страних агенција, која су дошла до резултата да ће, кад им хитно затреба готовина, чак 49 одсто грађана БиХ на врата закуцати неком рођаку, да би избјегли да “обијају” друге прагове, прије свега оне “банкарске”.

Занимљиво је, међутим, да ће се кудикамо прије за новчану помоћ обратити и свом послодавцу, него што ће “преломити” да се у банкама кредитно задуже, па чак и по прилично повољним каматним стопама.

Истраживање су показала и да чак 73,1 одсто становништва у БиХ редовно посуђује новац, односно да за већину додатни удар на буџет представља сваки изненадни трошак већи од 50 КМ.

Ништа чудно, с обзиром на чињеницу да просјечна плата износи 840 марака, а да за мање од 700 КМ – колико износи трошак за прехрану, ради више од половине радне снаге.

У удружењима потрошача потврђују да се грађани све више задужују, и то на све стране – како код банака, тако и код рођака, комшија, пријатеља, кумова.

– Најмање половина становништва није у могућности да редовно сервисира текућу потрошњу. Због тога су присиљени да се задужују, па да кад приме плате или пензије, враћају дуг, и тако укруг. Они којима треба више пара углавном морају да дижу кредите, јер су ријетки пријатељи који могу да им помогну. Људи којима треба мање пара, углавном за неки непланиран трошак, могу да се снађу код рођака и осталих блиских особа – кажу у овим удружењима.

Објашњавају да је први круг задуживања онај за текућу потрошњу, с обзиром на неумољиву статистику да је за мјесечне трошкове живота потребно више од двије просјечне плате. Други круг задуживања је за планиране трошкове, као што су зимница, огрев, опремање дјеце у школу, регистрација аутомобила, па и годишњи одмор, док трећи круг задуживања представљају непредвиђени трошкови, попут изненадне посјете љекару, хитне поправке у домаћинству, смртног случаја, одласка на свадбу или неко друго славље.

(Српскаинфо)