Фирме Додика зарадиле милионе!

Убједљиво најбоље у прошлој години пословало је „Агро воће“ јер је предсједников брат Горан Додик зарадио око 928.000 КМ. Пословни амбијент у РС, на који се константно жале други привредници, њему и те како погодује јер је остварио експлозиван раст од чак 487 одсто у односу на претходну годину када је пријавио профит од 157.925 КМ.

И приходи ове фирме, на чијем челу је у директорској фотељи предсједников зет Павле Ћоровић, порасли су за 139 одсто. По посљедњем финансијском извјештају, који је у посједу ЦАПИТАЛ-а, они тренутно износе око 1,5 милиона КМ и у односу на 2016. годину порасли су за око 893.000 КМ. И расходи су „скочили“ на око 607.000 КМ, што је у односу на годину раније раст од 25 одсто.



Горан Додик дугорочне обавезе смањио је за 74 одсто па оне, са прошлогодишњих 32.410 КМ, сада износе тек око 8.000 КМ. Пословање је додатно растерећено и смањењем краткорочних обавеза – са око 620.000 КМ на око 444.000 КМ, односно за 28 одсто.

Способан на стрица
По добити, друго у низу успјешних предузећа Додикових је „Фруит Ецо“, у власништву предсједниковог сина Игора, које је на крају прошле године зарадило око 626.000 КМ. У односу на 2016. годину, када је инкасирао 234.400 КМ, ово је раст од 167 одсто.

Приходи „Фруит Еца“ порасли су за 27 одсто и износе око 1,9 милиона КМ, док је незнатан раст од један одсто забиљежен код расхода који сада износе око 1,3 милиона КМ.



Предсједников син дугорочне обавезе, са 2,2 милиона КМ, смањио је на 1,9 милиона КМ, док и краткорочна задужења смањена са 2,7 милиона на око 2,5 милиона КМ.

Игор Додик је, иначе, и генерални менаџер Кошаркашког клуба “Игокеа”.

Трпеза љубави и пара
Додикови су успјешни и у угоститељству па је ресторан „Агапе“, који је у власништву предсједникове кћерке Горице и снахе Иване, 2017. године остварио добит од чак 438.500 КМ. У финансијском извјештају приказани су и приходи од око 1,6 милиона КМ, али и расходи од око 1,1 милион КМ. Ресторан на ексклузивној локацији у робној кући „Боска“ у центру Бањалуке, отворен 13. децембра 2016. године, тренутно је краткорочно задужен за око 365.000 КМ.

Пословање овог ресторана несебично потпомаже и предсједник РС Милорад Додик, који значајније политичке и полуприватне састанке организује управо у угодном амбијенту „Агапеа“, до којег је прилаз на други спрат знатно олакшан посебним панорамским лифтом за чије постављање, тврдило се, нису прибављене све потребне дозволе.



Осим тога, након сада већ традиционалне децембарске хуманитарне вечери „С љубављу храбрим срцима“ у организацији Кабинета Предсједника Републике Српске, вечера пробраних високих званица се, о трошку државе, одржава управо у овом ланч бару, за разлику од претходних година када су се гостили у ресторану „Интегра“ Слободана Станковића.



Нажалост, предсједникова дјеца немају довољно времена да се посвете свим приватним пословима подједнако.

Заједничка Игорова и Горичина фирма „Глобал Либертy“, према прошлогодишњем финансијском извјештају, која се бави трговином на велико дрветом, грађевинским материјалом, санитарном опремом остварила је добит од тек 80 КМ. Предузеће је приходовало тек 2.000 КМ, док приказани расходи износе 1.920 КМ.

Породица Додик има и Радио “Агапе” на чијем је челу предсједникова снаха Ивана Додик па је она на крају прошле године приказала добит од око 7.000 КМ. Ово је убједљиво најбољи финансијски резултат радио станице, која је свих протеклих година пословала у минусу. Приходи “Агапеа” износили су око 41.000 КМ, док су расходи око 34.000 КМ. Краткорочне обавезе радија износе 28.600 КМ.

За Русију с љубављу

Додикова породица очито финансијски осјети све чвршће везе са Русијом.

Економиста Зоран Павловић за ЦАПИТАЛ је данас рекао да је извоз воћа у Русију био уносан бизнис за све који су се прошле године бавили овим бизнисом.

„Да није било проблема са руским тржиштем, слика би би била још боља. Ситуација је таква – ако добијете добро земљиште и уредно га одржавате, имаћете добре резултате“, кратко је прокоментарисао Павловић.

Иначе, баш фирма “Фруит Ецо” била један од шест коопераната спорне фирме “Фруцт Цомпанy” због које је Русија забранила увоз јабука из БиХ. Како је доспјела на црну листу, тако је и избрисана из регистра коопераната “Фруцт Цомпанy” што је потврдила и Управа за заштиту здравља биља БиХ.

У Транспаренцy Интернатионалу БиХ наглашавају да није спорно посједовање приватних фирми, али се поставља питање да ли власници фирми имају повлаштен положај код врха власти у смислу услова пословања.

„Уколико постоји такав положај, онда то није у реду и ради се о кориштењу утицаја. Све то зависи од чињенице колико се прате процедуре и закони, да ли ико обраћа пажњу на то и да ли то уопште смије да ради“, истакла је за ЦАПИТАЛ Ивана Корајлић из ТИ БиХ.

Повлаштени кредити и концесије по братској линији
„Фруит Ецо“ 2007. године, уз минимални улог од по 1.000 КМ, основали су предсједников син Игор Додик и Мирко Добрић, супруг родице Милорада Додика. У то вријеме „Фруит Ецо“ није имао имовине, а капитал је био једнак збиру оснивачких улога.

Три године касније у финансијском извјештају фирме наведено је да она посједује земљиште вриједно 2,6 милиона КМ, хладњачу и друге некретнине од 2,3 милиона КМ, као и засаде воћа од 3,1 милион КМ. Тада су новинари Центра за истраживачко новинарство открили да су Додик и Добрић имовину стекли захваљујући повлаштеним кредитима који нису доступни обичним покретачима бизниса у Босни и Херцеговини.



„Кључну улогу у томе имала је Балкан Инвестмент Банка (БИБ). Захваљујући кредиту ове банке, Добрић је дошао до пољопривредног посједа који је био темељ за развој фирме. Тај посјед је био покриће и за касније задуживање “Фруит Ецо”, у чему је поново важну улогу имао БИБ“, наводи се у истраживању.

Кредитни одбор Инвестиционо-развојне банка Републике Српске, којим је као премијер тада предсједавао Милорад Додик, донио је одлуку 21. јула 2008. године да се фирми “Фруит Ецо” додијели 3.000.000 КМ кредита по повољним условима, са роком отплате од 15 година и грејс периодом од три године.

Поред сумње у коришћење утицаја за добијање кредита, јавност је била огорчена када је сазнала да је захтјев за додјелу државног кредита “Фруит Ецо” упутио ИРБ-у у петак 18. јула, а да је кредит је одобрен по хитном поступку већ у понедељак 21. јула 2008, или први радни дан након упућивања захтјева.

Кредит је реализован и 3.000.000 КМ је пребачено на рачун „Фруит Ецо“ већ 28. јула 2008. године преко Балкан-инвестмент банке која је по други пут као гаранцију узела земљиште у Доњим Подградцима, које је Добрић већ раније био заложио код исте банке за подизање 1.500.000 КМ кредита.

Друга најуспјешнија фирма породице Додик, такође, је показала завидну способност у пословању са Републиком Српском. Предузеће „Агро воће“ Додиков брат је основао 2008. године, само неколико мјесеци након што му је Влада РС, на чијем је челу тада био Милорад Додик, додијелила концесију на пољопривредно земљиште. Но, Горан Додик се убрзо, под нејасним околностима, уписује као власник 273 хектара тог истог државног земљишта, чији је до тада био закупац.

Куме Горица Додик и Наташа Шкрбић скупо наплатиле апотеку

Само неколико мјесеци након што су отвориле апотеку „Греен Лине“, кћерке предсједника Републике Српске Милорада Додика и бившег министра здравља Ранка Шкрбића – Горица Додик и Нина Шкрбић одлучиле су да се 2016. године повуку из тог бизниса и скупо су га продале. Апотеку „Греен Лине“ у Бањалуци, како је ЦАПИТАЛ раније писао, за неколико стотина хиљада марака купила је Здравствена установа „Моја апотека“.



У апотеку, која је отворена почетком марта те године, куме Горица Додик и Нина Шкрбић су уложиле по 30 КМ оснивачког капитала. Трећи сувласник је била Ана Цвијан која је постављена за директора апотеке. Занимљиво да је Цвијан прије прузимања Додикове и Шкрбићеве апотеке била члан менаџмента „Моје апотеке“ која се „изненада“ појавила као купац. Њих три биле су власнице по 33,3 одсто апотеке и у складу са тим удјелом предвиђено је да дијеле добит.

Након продаје дјелатности „Мојој апотеци“ кћерке Додика и Шкрбића су покренуле ликвидацију „Греен линеа“. На основу Рјешења Министарства здравља од 28. јуна 2016. године, којим се укида претходно добијено одобрење за здравствену установу, поднијеле су 29. јула Окружном привредном суду Бањалука захтјев за спровођење ликвидационог поступка.

Уз осталу потребну документацију, попут потврда о плаћеним порезима и доприносима, оснивачи су приложили и потврду о стању на рачуну из банке у којој се наводи да су у тренутку покретања ликвидације на рачуну имали 86.730 КМ.

(Цапитал)