Више се коцкамо него радимо
Анализа прошлогодишњег финансијског пословања компанија у БиХ показала је невјероватну ствар, а то је да је једна спортска кладионица имала веће приходе од већине монополских јавних предузећа.
Република Српска
Тако је Премиер Wорлд Спорт из Читлука имао приход од 640 милиона КМ, чиме је заузео пето мјесто на љествици топ десет компанија по оствареним приходима. Кладионица је по приходима оставила иза себе “БХ Телеком”, “Електропривреду РС” и многе друге велике компаније.
Саша Тривић, члан Удружења послодаваца РС, оцјењује да су приходи једне кладионице социолошко питање и да представљају одраз стања у држави.
–Није нормално да се више коцкамо него што радимо – упозорава Тривић.
Њега више забрињава то што Република Српска има само 14 компанија које запошљавају више од 1.000 радника, те око 170 предузећа са више од 300 запослених.
– Имамо слабу привреду, углавном су то мала и средња предузећа са малим бројем радника. То значи мала продуктивност и мала профитабилност – наглашава Тривић.
У првих десет компанија у БиХ по оствареним приходима само је једна из Републике Српске, а то је Оптима група Бањалука. По оствареној добити су три из Српске – Телеком Српске, НЛБ банка Бањалука и ЕФТ Станари.
Истовремено, анализа финансијског пословања привредних друштава показује да је привреда остварила нешто боље резултате него годину прије, али је и даље оптерећена са неликвидношћу и фискалним и парафискалним наметима.
Тако је укупна нето остварена добит привреде прошле године била готово 1,5 милијарди марака или 15,3 одсто више него годину раније. Истовремено је нето губитак смањен за 36,9 одсто и износио је 457,8 милиона марака.
Укупни приходи су повећани за 1,6 милијарди марака и износили су 19,8 милијарди КМ, али су повећани и расходи за око једну милијарду и износили су 18,7 милијарди КМ.
– Укупан број привредних друштава у Републици Српској која су за 2017. годину предала финансијске извјештаје Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге износи 9.917 или 0,7 одсто више него у претходној години – каже портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.
Он каже да су привредна друштва у Српској прошле године у просјеку запошљавала 160.841 радника или 3,2 одсто више у односу на 2016.
– Трошкови њихових бруто зарада и накнада износили су око 2,3 милијарде марака и повећани су за 4,8 одсто – додаје Благојевић.
Привреда РС биљежи и повећање укупних обавеза за 4,3 одсто, а које су на крају прошле године износиле 16,4 милијарде марака.
– И у прошлој години проблем привреде је низак коефицијент текуће ликивдности који износи 1,05, мада је нешто већи у односу на претходне двије године. Ако се узме у обзир да је нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности између 1 и 2, јасно је да је привреда Српске на маргинама одржавања текуће ликвидности – упозорава Благојевић.
Највећи број привредних друштава у Српској бави се трговином (готово 30 одсто) и прерађивачком индустријом (око 20 одсто).
У буџет од игара на срећу 150.000 КМ
Приређивачи игара на срећу у Српској просјечно годишње исплате око 880.000 марака добитака играчима и то за добитке који су већи од 1.000 КМ. У протекле три године у просјеку у буџет Српске по основу пореза од игара на срећу годишње се сливало око 150.000 марака, а порез су обавезни приређивачи да уплаћују по исплати добитка.
(Српскаинфо)
Саша Тривић, члан Удружења послодаваца РС, оцјењује да су приходи једне кладионице социолошко питање и да представљају одраз стања у држави.
–Није нормално да се више коцкамо него што радимо – упозорава Тривић.
Њега више забрињава то што Република Српска има само 14 компанија које запошљавају више од 1.000 радника, те око 170 предузећа са више од 300 запослених.
– Имамо слабу привреду, углавном су то мала и средња предузећа са малим бројем радника. То значи мала продуктивност и мала профитабилност – наглашава Тривић.
У првих десет компанија у БиХ по оствареним приходима само је једна из Републике Српске, а то је Оптима група Бањалука. По оствареној добити су три из Српске – Телеком Српске, НЛБ банка Бањалука и ЕФТ Станари.
Истовремено, анализа финансијског пословања привредних друштава показује да је привреда остварила нешто боље резултате него годину прије, али је и даље оптерећена са неликвидношћу и фискалним и парафискалним наметима.
Тако је укупна нето остварена добит привреде прошле године била готово 1,5 милијарди марака или 15,3 одсто више него годину раније. Истовремено је нето губитак смањен за 36,9 одсто и износио је 457,8 милиона марака.
Укупни приходи су повећани за 1,6 милијарди марака и износили су 19,8 милијарди КМ, али су повећани и расходи за око једну милијарду и износили су 18,7 милијарди КМ.
– Укупан број привредних друштава у Републици Српској која су за 2017. годину предала финансијске извјештаје Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге износи 9.917 или 0,7 одсто више него у претходној години – каже портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.
Он каже да су привредна друштва у Српској прошле године у просјеку запошљавала 160.841 радника или 3,2 одсто више у односу на 2016.
– Трошкови њихових бруто зарада и накнада износили су око 2,3 милијарде марака и повећани су за 4,8 одсто – додаје Благојевић.
Привреда РС биљежи и повећање укупних обавеза за 4,3 одсто, а које су на крају прошле године износиле 16,4 милијарде марака.
– И у прошлој години проблем привреде је низак коефицијент текуће ликивдности који износи 1,05, мада је нешто већи у односу на претходне двије године. Ако се узме у обзир да је нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности између 1 и 2, јасно је да је привреда Српске на маргинама одржавања текуће ликвидности – упозорава Благојевић.
Највећи број привредних друштава у Српској бави се трговином (готово 30 одсто) и прерађивачком индустријом (око 20 одсто).
У буџет од игара на срећу 150.000 КМ
Приређивачи игара на срећу у Српској просјечно годишње исплате око 880.000 марака добитака играчима и то за добитке који су већи од 1.000 КМ. У протекле три године у просјеку у буџет Српске по основу пореза од игара на срећу годишње се сливало око 150.000 марака, а порез су обавезни приређивачи да уплаћују по исплати добитка.
(Српскаинфо)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (19)
Ја
Па вама би додик био крив и да се земљотрес деси
Инсајдер
Ста има Тривиц да прица о запослајвању радника,и стању у привреди.Па код њега радници имају 20 КМ дневницу,без слободног дана.Ако хоце слободан дан,тај да им се не плаца.Па ајде сефе,заврни ти рукаве,па ради за те паре,срам да те буде.Сто је најгоре,и код друге пекаре по рејтингу у БЛ је иста ситуација.А оба представљају унију послодаваца и унију угоститеља,безбозници једни,како их није срам.Али нека,намирице то бог негдје на другом мјесту,нек се не брину...
Несо Република Српска
Ја стално писем да смо ми друство нерадника,али нам је увијек неко други крив,у ста се претварамо,генерације које долазе су јос горе,устајање 12-1,кафа,доруцак,кладионица,нико не ради,патике 300 км,телефон 700-800 км,нема нигдје на свијету да људи мање раде,а боље зиве,као сто је слуцај овде!
Митар
Пола кладионица ради на црно!Плаца се по уплатном мјесту 800км и не долази никаква инспекција.Јавна тајна у РС има на црно 500 кладионица знају се фирме које то раде.
Кладионицар
Нико никога нетрјера у кладионицу,најјефтинији вид забаве а понекад се и добије.Ста могу за двије марке попити кафу овако одиграм тикет и скоро сам имао добитак од 1200 км.
Турбоскара
Јавно је познато док је држава сиромашна велика незапосленост бједа људи се окрећу играма на сречу.Прве игре на сречу појавиле су се у црначким гетимаКад је Мафија видјела колика је добит од игара на сречу раширили су то свуда.Мислим да је један од први био Лаки Лучано.Код нас је познато спавање до 2 поподне па жицање Марка две три четири.од родбине пријатеља родитеља и пензионера.Онда сљеди кафица са чашом воде док се све новине у локалу непрочитају.Сљеди фиш кладиона чекање гледање неке текме.Посље кучи незнасе јели ручак или вечера и онда поново исто.Вечина омладине је таква.У МОЗЗАРТУ има свих врста генерације а доста и полиције која удара по покеру попуњава фишеве и посље опет у палет на кафу.То је свакодневница.90 посто су сваки дан исти људи и на истим мјестима и на својим квази сретним столицама.
Трр
ЈАДНО!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.