Југословенство у радним акцијама

Сва југоносталгија с простора бивше државе смјестила се на једном мјесту. Најстојећи да данашњим младим генерацијама пренесу идеал братства и јединства, пожртвовања и рада за опште добро, југоносталгичари се највише сјећају и причају о радним акцијама.

“То не можете да опишете и можете само да доживите. То је нека срећа у самој души и срцу. Срећа је када видите људе које нисте видјели 20 година. Вриједност је то што се не примјети да се нисмо виђали. Трудимо се да дамо примјер младима. Трудимо се да ми будемо корјен, а они стабло”, рекла је предсједница Удружења “Мајевички акцијаши” из Лопара Звездана Дејић.



Начелник општине Радо Савић је навео да је ово блистав примјер младим људима.

“Шаљу лијепу поруку да смо прије свега људи и да административне границе између нас не постоје.”

Манифестација сјећања на радне акције названа је “Мајевица зове”. Одазвали су се сви, како кажу некадашњи акцијаши, исто као у доба Југославије, без питања, захтјева, жеља…



“Емоције су заиста јаке. Ту сам трећи пут и сви ми кажу да више нисам гост него његов пријатељ”, рекао је Александар Цвар који је из Словеније дошао у Лопаре.

Ариф Сиротановић из Брезе каже да је био на пет радних акција и за то вријеме освојио осам ударничких значки. Љубав и пријатељство које је стекао са одређеним бројем људи на радним акцијама никада није запоставио, навео је он.

“Лопаре су примјер како се од заборава чувају давне радне акције и како се младима даје позитиван примјер. Они од некадашњих акцијаша стичу одређена искуства”, рекао је Зоран Матијевић из Србије.

Осим тога што су настале као потреба за обнављањем земаља након ратова, радне акције биле wсу темељ за полет младих, како би се склонили од незаинтересованости за политику, друштво и систем вриједности који се, чему свједочимо данас, муњевито мијењао.



БН ТВ