Хоће ли дијалог мијењати формат?
Хоће ли дијалог Београда и Приштине мијењати формат, питање је које је наметнуто након информација, додуше незваничних, о захтјеву појединих западних земаља да се укључе у финалну фазу дијалога Београда и Приштине о нормализацији односа, који се води уз посредовање Брисела, односно шефице европске дипломатије, Федерике Могерини, чији мандат истиче наредне године.
Србија
Дијалог Београда и Приштине траје већ 12 година, а ове је просто немогуће превидјети да Запад врши притисак да се он привреде крају.
У Бриселу, међутим, питање укључивања западних пријестоница, бар званично није тема.
Јадранка Јоксимовић, министар европских интеграција у Влади Србије је након састанка са амбасадорима земља чланица ЕУ у Бриселу, данас изјавила да нико од присутних није помињао директно укључивање или промјену формата дијалога.
То, међутим, не значи да се о промјени формата дијалога, негдје, ипак, не разговара.
Укључивање у дијалог Београда и Приштине, према медијским наводима, траже Њемачка, Француска , Велика Британија...али и Шпанија, додуше с другачијих позиција.
Осим мотива Шпаније, којој прети опасност да би примером Каталоније могла да подијели судбину Србије, мотиви за укључивање других држава у дијалог нису јасни, а посебно не Велике Британије, која излази из чланства ЕУ.
Како год, Француска би заиста могла бити заинтересована, прије свега у оквиру спољнополитичке платформе предсједника Емануела Макрона, који жели да на европској сцени, у свим питањима, стоји раме уз раме са њемачком канцеларком Ангелом Меркел, у складу са чињеницом дса је ЕУ и настала на осовини Њемачка - Француска.
Евентуално "уплитање" Британије а у контексту изласка те земље, једног дана, из ЕУ, није најјасније, нити има било каквих изјава или наговјештаја британских политичара у том правцу.
Немачка позиција од раније је јасна - без сагласности водеће, политички најмоћније земље ЕУ нема никаквог договора, рјешења, нити реализације, без обзира да ли је ријеч о ставу према трговинским мјерама САД или Косову...
Питање могуће промене формата процеса је покренуто крајем прошле године, када је актуелни косовски премијер Рамуш Харадинај током изборне кампање поручио да ће тражити укључивање САД у дијалог са Београдом.
Недавно је то питање актуелчизовао и предсједник привремених косовских институција Хашим Тачи, који је по повратку из САД рекао да је од високог званичника америчке администрације Веса Мичела добио увјерење да је Америка спремна да се укључи у дијалог.
Русија је такође изразила спремност да се укључи, ако се буду укључивале САД.
Предсједник Србије Александар Вучић је, након боравка у Москви и сусрета са председником Владимиром Путином, изјавио да је од шефа руске државе добио потврду да је Русија спремна да се укључи у дијалог са Приштином, ако буде покушаја и намјере да се шири формат учесника и посредника у разговору између Срба и Албанаца, Београда и Приштине, односно ако би Американци жељели да постану дио тог формата.
Након неколико мјесеци затишја, ових дана чланице ЕУ наводно траже да се укључе у дијалог јер, како су пренијели неки медији, тим у Бриселу који води дијалог ни у једном тренутку не консултује остале чланице, чак ни оне које се сматрају већим или важнијим.
Како год, док се поједине земље, судећи према извјештајима медија, утркују да помогну, или да изврше додатан притисак, да дијалог буде окончан, можда већ крајем ове године, дијалог је у кризи, заправо - дијалога у овом тренутку практично ни нема.
Извор: Тањуг
У Бриселу, међутим, питање укључивања западних пријестоница, бар званично није тема.
Јадранка Јоксимовић, министар европских интеграција у Влади Србије је након састанка са амбасадорима земља чланица ЕУ у Бриселу, данас изјавила да нико од присутних није помињао директно укључивање или промјену формата дијалога.
То, међутим, не значи да се о промјени формата дијалога, негдје, ипак, не разговара.
Укључивање у дијалог Београда и Приштине, према медијским наводима, траже Њемачка, Француска , Велика Британија...али и Шпанија, додуше с другачијих позиција.
Осим мотива Шпаније, којој прети опасност да би примером Каталоније могла да подијели судбину Србије, мотиви за укључивање других држава у дијалог нису јасни, а посебно не Велике Британије, која излази из чланства ЕУ.
Како год, Француска би заиста могла бити заинтересована, прије свега у оквиру спољнополитичке платформе предсједника Емануела Макрона, који жели да на европској сцени, у свим питањима, стоји раме уз раме са њемачком канцеларком Ангелом Меркел, у складу са чињеницом дса је ЕУ и настала на осовини Њемачка - Француска.
Евентуално "уплитање" Британије а у контексту изласка те земље, једног дана, из ЕУ, није најјасније, нити има било каквих изјава или наговјештаја британских политичара у том правцу.
Немачка позиција од раније је јасна - без сагласности водеће, политички најмоћније земље ЕУ нема никаквог договора, рјешења, нити реализације, без обзира да ли је ријеч о ставу према трговинским мјерама САД или Косову...
Питање могуће промене формата процеса је покренуто крајем прошле године, када је актуелни косовски премијер Рамуш Харадинај током изборне кампање поручио да ће тражити укључивање САД у дијалог са Београдом.
Недавно је то питање актуелчизовао и предсједник привремених косовских институција Хашим Тачи, који је по повратку из САД рекао да је од високог званичника америчке администрације Веса Мичела добио увјерење да је Америка спремна да се укључи у дијалог.
Русија је такође изразила спремност да се укључи, ако се буду укључивале САД.
Предсједник Србије Александар Вучић је, након боравка у Москви и сусрета са председником Владимиром Путином, изјавио да је од шефа руске државе добио потврду да је Русија спремна да се укључи у дијалог са Приштином, ако буде покушаја и намјере да се шири формат учесника и посредника у разговору између Срба и Албанаца, Београда и Приштине, односно ако би Американци жељели да постану дио тог формата.
Након неколико мјесеци затишја, ових дана чланице ЕУ наводно траже да се укључе у дијалог јер, како су пренијели неки медији, тим у Бриселу који води дијалог ни у једном тренутку не консултује остале чланице, чак ни оне које се сматрају већим или важнијим.
Како год, док се поједине земље, судећи према извјештајима медија, утркују да помогну, или да изврше додатан притисак, да дијалог буде окончан, можда већ крајем ове године, дијалог је у кризи, заправо - дијалога у овом тренутку практично ни нема.
Извор: Тањуг
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (4)
Косово И Метохија Стара Србија...
Неманиста Мењати Резолуцију 1244 Вратити Војску И Полицију Изаститити Србе На КиМ Иотимање Српске Имовине.По Уставу Србије Косовоје Неотудјиви Део Српске Колевке И Јерусалима.Некаим Трамп Да Мексико.Косовоје Србија Нетребанам Унија Самосавез Братске Русије И Пријатељске Кине И Индије.Србија И Русија Јаца него Европска Унија.
Музиме
Нема ту договора врло тезак слуцај али ако има имало компромиса сто дане
Дарио
Дијалог се мозе назвати кад изабрани представник једне дрзаве са таквим представником друге дрзаве несто договара,медјутим то је представа за јавност,а све је договорено јос прије у Билденбергу.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.