Ево, каква нам је власт!

Осим што је могла смањити дажбине и помоћи грађанима, а привреди појефтинити пословање, власт је могла интервенисати и државним резервама нафте и тиме макар амортизовати скок цијена. Проблем је што, према властитом признању, ни Република Српска ни Федерација БиХ не располажу резервама, иако је то чак и законска обавеза.

У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС истичу за "Независне" да у РС ни до данас није отпочело формирање и чување залиха нафте и деривата нафте.

"Ово је врло битан сегмент испуњавања обавеза из Уговора о енергетској заједници земаља југоисточне Европе, али и врло захтјеван са финансијског аспекта. Ускоро би требало отпочети са стварањем правног оквира за функционисање резерви нафте према моделу који ће бити ефикасан за РС. Нафтна индустрија РС ће бити битан сегмент ових активности", навели су из тог министарства.

У Влади ФБиХ такође кажу за "Независне" да ни тај ентитет не располаже нафтним резервама, иако се ради о ЕУ обавези. У ФБиХ су 2014. године увели и таксу од фенинга по литру горива управо с намјером да се оформе државне резерве. На рачуну се по овим намјенама налази 27,8 милиона марака, али нафтних резерви - нема. У тој влади су нам истакли да би за испуњавање европских норми било потребно скоро десет пута више новца.

На наше питање ентитетским владама на који начин мисле заштитити грађане и привреду од поскупљења, одговорили су нам да се цијене формирају слободно на тржишту.

Предраг Глухаковић, министар трговине и туризма РС, рекао је "Независним" да Закон о трговини јасно прописује да цијене одређује тржиште, осим у посебним и специфичним условима.

"Министарство трговине и туризма, у складу са Законом о регулисању цијена, може Влади РС предложити мјере непосредне контроле цијена, али само у случају значајних поремећаја на тржишту, као што су: елементарне непогоде, несташица добара неопходних за потребе привреде и снабдијевање становништва, неочекивани раст цијена производа, монополско формирање цијена, злоупотреба доминантног пложаја и ванредне околности према процјени Владе", објаснио је Глухаковић.

Што се тиче марже, наставио је, она се може ограничити само на производе који су значајни за животни стандард грађана, попут соли, масти, уља, маргарина, млијека, јогурта, пшеничног брашна, хљеба, шећера, хране за дојенчад и лијекова.

"У другим случајевима законски није дозвољено ограничавање цијена или марже било које робе, па тако и нафте и нафтних деривата", рекао је Глухаковић.

Упитан да ли постоји могућност да се акцизе на гориво суспендују док се не стабилизују цијене на међународном тржишту, Зоран Тегелтија, министар финансија РС, објаснио је да би за такву мјеру било потребно мијењати Закон о акцизама, а што није у надлежности РС.

"То није у надлежности Републике Српске", истакао је Тегелтија.

У Федералном министарству трговине кажу да је Влада тог ентитета донијела специфичну одлуку о слободном формирању цијена кад су у питању погонска горива и мазива за возила.

Они, пак, кажу да су предузећа и особе које се баве продајом таквих производа дужни утврдити правила о начину формирања цијена.

"Одлуком о мјерама непосредне контроле одређених производа и услуга од интереса за ФБиХ, прописана је обавеза привредних субјеката да Федералном министарству трговине достављају ради евидентирања обавјештење о промјени цијена и маржи на мало за погонска моторна горива с унутрашњим сагоријевањем и уља за ложење, који се продају у малопродајном објекту, односно бензинској пумпи", кажу они.

Подсјећања ради, со на већ рану доливена је недавним подизањем акциза на гориво од 1. фебруара за 18 фенинга, а због поремећаја на свјетским тржиштима након тога услиједио је прави скок цијена. Тако је од 1. фебруара до сада гориво поскупјело шест пута. Прво поскупљење било је 1. фебруара, када је на снагу ступио Закон о измјенама и допунама Закона о акцизама БиХ. Други талас поскупљења био је половином маја, и то само у РС, када су цијене скочиле у просјеку седам фенинга.

Треће и четврто поскупљење било је у другој и трећој седмици маја, када су цијене скочиле само у ФБиХ, и то оба пута у просјеку од пет до 10 фенинга по литру, зависно од дистрибутера нафте и нафтних деривата. Седмицу дана касније било је пето поскупљење, које је погодило само грађане РС, када је цијена горива скочила од два до пет фенинга по литру, да би крајем маја цијена горива скочила по шести пут у цијелој БиХ за неколико фенинга. Овим задњим поскупљењем од 1. фебруара црно злато у БиХ скупље је за 40 фенинга по литру.

Додик: Протест нема основа

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да најављени протести због поскупљења горива немају основа, јер је, како истиче, гориво у Српској најјефтиније у односу на земље региона.

"Цијена нафте је скочила на свјетском тржишту и то је нешто на шта ми не можемо да утичемо. Све је ствар берзе, ако поскупи на свјетском тржишту, и овдје ће, ако појефтини, и овдје ће појефтинити", рекао је Додик за Српскаинфо. Наглашава да било каква анархија у вези с организовањем протеста у РС због поскупљења горива неће бити дозвољена, истичући да сваки протест мора бити организован у складу са законом.

"Тражићу од полиције да склања аутомобиле који се буду заустављали на улицама. Не можете да зауставите аутомобил негдје на цести и тако угрозите друге или зауставите саобраћај, а некоме, рецимо, треба хитна помоћ у том тренутку. Ако хоћете да протестујете због горива, онда станите на бензинску пумпу и ту изразите своје незадовољство. Пријавите се и протестујте, никакав проблем није", рекао је Додик, додајући да се не може отети утиску да и иза организовања протеста стоји политика и покушаји дестабилизације.

Када РС може предложити мјере непосредне контроле цијена?

Елементарна непогода

Несташица добара неопходних за потребе привреде и снабдијевање становништва

Неочекивани раст цијена производа

Монополско формирање цијена

Злоупотреба доминантног пложаја

Ванредне околности према процјени Владе

(Независне)