Кад су ме из Звезде и Партизана отјерали...

Матић је као дечак играо у Звезди, па потом у Партизану, али се вратио "корак уназад" јер је из Београда отишао на Уб, па онда и у лазаревачку Колубару.

Осим што је на Убу почео да оживљава своју младу каријеру, за тај терен га веже и једна занимљива анегдота када је први пут дошао на стадион Јединства.

"Мој отац је овде играо. Мислим да сам имао шест година, после тога сам био одушевљен свим што сам видео овде и тражио сам да ме води на сваку утакмицу. И прва да кажем озбиљнија утакмица била је на овом стадиону. Дошао сам да гледам тату и он ми је дао пет марака да купим семенке да грицкам како бих био миран ту на трибини, јер сам био мали, а остави ме самог поред терена. Нисам знао колико је пет марака, могао је да ми да и сто. Ја сам рекао семенкару да ми да за те паре и он ми је дао скоро целу корпу, у то време је пет марака био велики новац. Кад је завршио утакмицу и видео ме са свим оним семенака тек онда је схватио да сам за све паре купио семенке. Питао ме је 'шта си урадио', али је било битно да сам био миран", присећа се Матић.

Многим дечацима који фудбал почну да играју у Матићевом родном Врелу циљ је пре свега да оду у Јединство па да иду у Звезду или Партизан. Из Београда су га, како каже, отерали.

"Из Црвене звезде кад су ме отерали после сам прешао у Партизан јер сам у Београду био у школи и морао сам да останем тамо. После кад су ме из Партизана отерали, ја сам се вратио овде на Уб и био сам на Убу годину и по дана и после сам отишао у Колубару из Лазаревца", каже везиста Србије.

На питање колико је тешко било направити корак уназад, Матић каже да је било тешко, али да није било суза.

"Био сам дечак, тешко сам прихватио, али нисам плакао јер то није мој стил. После тога је кренуло много боље, заинатио сам се да покажем свима да направим добру каријеру, да покажем свима да сам бољи него што они мисле и тако је и било", рекао је Манчестеров "паук".

Извор: Б92