"Дајте народу хљеба и игара"

Листа утакмица, оловка, комад папира, новац… Неизвјесност, трема и жеља за добитком. Уз то, често кафа, цигарета и друштво. Најчешћа слика из мјеста гдје се привидно најлакше долази до зараде.

“Више се игра, више људи играју лајв игре” - каже Жељка Настасић, запослена у кладионици, и додаје:
“Имала сам улога по 50 КМ и више. Добици су 200-300 КМ, зависно од тикета.”

Они који се редовно кладе у томе виде шансу за зараду. Наш саговорник, који је желио да остане анониман, често се жали да му фали један или два пара да "згрне лову”, али, исто тако, редован је за пултом на каси.

“Ја највише дајем по 10 марака дневно, али ако ме крене, онда се ти добици удуплају на клађењу уживо”, каже саговорник БН телевизије.



Кладионичари знају шта је то упоређивање, анализирање, систем “офрље” и “сигурица”.

“Обавезно се попуњава један тикет дневно или неки седмични, одиграју се све утакмице, па си онда ту у некој неизвјесности”, истичу кладионичари.

У кладионицама живо и бурно, посебно за вријеме великих спортских догађаја.

Неком се посрећи, некоме не. Неки би рекли “више среће други пут”, а други су се из кладионице вратили, кажу, изиграни.

“Ја сам једном налетио, то је превара, играла се утакмица Њемачка - Србија. Кажем ја `ево пара и дам 100 марака за Њемачку`. Кад оно намјештено. И оде мени 100 марака, ударим се боксером у главу и кажем: ` Васо, нећеш више никад”, прича један Бијељинац.

Има и оних који у кладионице не забадају нос.

“Не налазим неко задовољство у томе, јер су мале шансе да се добије. То су системи који се праве да би се људима више узимале паре, него што би се давало”, кажу неки од наших саговорника.

Свјетско првенство у најважнијој споредној ствари повећало је присуство грађана у кладионицама. Губитак је чешћи, а добитак тек толики да би се мало поправи ионако крњи кућни буџет. Кладе се најчешће они без посла и обавеза, и то према принципу "дајте народу хљеба и игара".



(БН телевизија)