Зависност од играња игрица сврстана у менталне поремећаје

У најновијем, измењеном издању међународног приручника о класификацији болести, СЗО је саопштила да ће класификовање "поремећаја играња игара", као посебног стања, послужити земљама да буду спремније да идентификују тај проблем.

Доктор Шехар Саксена, директор Одељења СЗО за ментално здравље, рекао је да је та организација УН прихватила предлог да "поремећај играња игара" треба да се сврста као ново обољење, на основу научних доказа, и да на то у многим деловима света већ указују потребе и тражња за лечењем тог поремећаја.

Докторка Џоун Харви, портпарока Британског друштва психолога, упозорила је да би нова одредница могла да обухвати само мали број оних који играју игре, док би се родитељи широм света непотребно забринули.

Други су поздравили потез СЗО, наводећи да је критично да се брзо идентификују зависници од видео-игара јер су то обично тинејџери или млађи одрасли људи који сами не траже помоћ.

"Наилазимо на родитеље који су растројени не само зато што виде да им дете напушта школу, него и зато што им се распада цела породична структура", рекла је докторка Хенријета Боуден Џоунс, из Британског краљевског психијатаријског колеџа.

Др Боуден Џоунс каже да се зависности од игара обично најбоље лече психолошким терапијама, а некад и лековима.

Доктор Марк Грифитс, који је 30 година истраживао концепт "поремећаја играња видео-игара", рекао је да ће нова класификација допринети томе да се проблем легитимизује и да ће ојачати стратегије лечења.

"Играње видео-игара је, са психолошког гледишта, као нека врста коцкања без новца. Коцкари користе новац као начин да мере успех, док се у играма користе поени", рекао је он.

Он је рекао да је проценат играча видео-игара који имају проблем компулсивног играња вероватно јако мали, доста мањи од једног процента и да многи од њих вероватно имају и друге проблеме као што су депресија, биполарни поремећај или аутизам.

Б 92
фото:интернет