Падају маске око Давидовог убиства

Јасно смо свима дали до знања како нас не занимају ни политика, ни избори, а ни који народни посланик слиједи страначку дисциплину или шта већ. Сваки народни посланик има своје име и презиме, има слободну вољу и савјест (ваљда?) и ПРАВО ДА ОДЛУЧИ. У том смислу наредно засједање парламента многи могу посматрати као „трећу срећу“ и још једном стати на страну злочинаца и криминалаца. Но, и за то постоји САНКЦИЈА!

Нису наши народни посланици ни „невини“, а богами ни НЕВИНИ, јер ова прича није од јуче. Прво су својим гласовима на чело полиције довели у народу већ добро знаног злочинца и криминалца Драгана Лукача. Онда су „нијемо посматрали“ како овај у полицију враћа Дарка Илића и остатак из криминалне организације бившег Специјалног тужилаштва РС. Одлично им је знана чињеница да те барабе из Специјалног тужилаштва деценију и по рекетирају по Српској кога и како хоће, али су на све то били „слијепи, глуви и нијеми“.

На претходној посебној сјединици исти ти народни посланици саслушали су нашег Давора и за то су од свог „драгоцјеног времена“ издвојили мало више од десет минута. Онда су сат и по слушали гадости и небулозе министра Драгана Лукача. Нема потребе да то понављамо – већ је општепознато како се министар понашао. Уосталом, како се људски шљам и може другачије понашати!?

На то је одреаговао „нарко мазга“ Насера Орића, шеф клуба посланика СНСД-а Радован Вишковић, и „мазга ко мазга“ предложио Анкетни одбор, све са већ познатим саставом. Знамо шта су народни посланици Анкетног одбора закључили, те шта ће на усвајање предложити парламенту. Закључили су оно шта се једино закључити дало: да је Давид Драгичевић убијен и да истрага (ако се то тако може назвати) није вођена законито и правилно.

Данас неки говоре да је Анкетни одбор „изашао из оквира мандата“. Како? Дато им је у мандат да испитају шта се догодило у случају страдања Давида Драгичевића, те како су институције реаговале. И Људи закључили да је Давид убијен, те да су ПОЈЕДИНЦИ, све са именима и презименима, одговорни за незаконитости у квазиистрази. Четири народна посланика су тако закључила, а пети је остао СУЗДРЖАН (и то нешто значи!). Сад, ови што тврде да им то није било у „мандату“ – нису објаснили шта је онда био стварни мандат Анкетног одбора.

Можда треба вјеровати Милораду Додику и његовом наводу како је „мандат“ Анкетног одбора био само да покаже како је опозиција неспособна за „државне ствари“. Уколико је владајућа коалиција страдање Давида Драгичевића само гледала кроз призму политиканства, онда нас посебно занима СПИСАК оних који су за то гласали (и који су одбили приједлог Лукачове смјене). То им цијенимо као „другу личну“!

Значи, сваки народни посланик ће сам одлучити хоће ли зарадити и „трећу личну“, односно да ли ће доспјети на списак оних које сматрамо одговорнима за страдање Давида Драгичевића и тешку ситуацију у коју је Република Српска доведена немаром и личним интересима појединих народних посланика. Њихов МАНДАТ, обзиром да одлучују у највишем законодавном и политичком тијелу власти Републике Српске, јесте да чувају уставност и законитост. То што су појединци благонаклоно гледали на понашање „Голијата“, а посебно спрам нашег Давида, па и за то постоји одговорност.

Само, крајње је вријеме да схвате како је њихов „Голијат“ давно упао у септичку рупу и да тешко смрди. Ма смрди толико да се његов „смрад“ осјећа диљем Европе и свијета (нека малчице погледају европске медије). Притом, нека, поред онога шта медији извјештавају о „ПРАВДИ ЗА ДАВИДА“, погледају и шта се дешава око низа међународних истрага пресијецања међународних ланаца кријумчарења наркотика. И са те стране ће њихов „Голијат“ убрзо бити кривично гоњен.

Елем, да не би даље трошили вријеме, овај текст ћу закључити подсјећањем да сам давно објавио како је „интерна истрага“ око убиства Давида Драгичевића у основи окончана. Надаље је тек питање техникалија. Одговорно тврдим да су Драган Лукач и Дарко Илић организовали отмицу, монструозно мучење и безобзирно убиство Давида Драгичевића. Да Махмут Шврака није одлучио стати на страну злочинаца, односно да је усвојио Даворов и мој приједлог о формирању новог тужилачког тима, ми би се већ повукли са Давидовог трга и даљи поступак препустили надлежним институцијама. Управо онако како су Сузана и Давор то затражили првог дана – да институције реализују истину и правду.

Овако, остаје нам да се боримо на два фронта. Прво да дјелујемо процесно, али сви виде какве су нам ту могућности. Није за повјеровати, али Желимир Лепир и Далибор Врећо још увијек воде „истрагу“ против мртвог Давида око наводне провале у кућу Рађенових. Како другачије протумачити ангажовање „словеначког експерта“ да оцијени са „2+“ да управо Давид Драгичевић улази у кућу Рађенових? Е па није у ту кућу могао ући све и да је хтио, кад се у критично вријеме налазио на истом мјесту гдје и она двојица што су га пресрели на (како га данас називамо) Давидовом тргу. Да, говорим о оној двојици са јединог вјеродостојног видео снимка (испред Боске) у цијелом кривичном предмету, а за које сам по начину пресретања оцијенио да су полицијски оперативци.

Пошто унутар органа кривичног гоњења Републике Српске немамо адекватног „саговорника“, а само због политичке воље наших народних посланика да се и даље подређују „Усмрђеном Голијату“, онда нам једно преостаје да се и даље БОРМО ЗА ИНСТИТУЦИЈЕ. Да, „ПРАВДА ЗА ДАВИДА“ је та која се бори за наше институције и Републику Српску, а сви знају за шта се бори „Усмрђени Голијат“. Да не би било забуне: боримо се ми и за Босну и Херцеговину, само ни са стране државних институција не видимо адекватних реакција поводом спорних дешавања. Тако да ћемо се у наредном периоду морати фокусирати на међународно право и на међународна тијела заштите права грађана и основних људских слобода.

ЈАВНО ОБЕЋАЊЕ: Уколико код народних посланика ипак (?) проради савјест и ОДЛУЧЕ ствотити елементарне претпоставке кривичног гоњења јавно обећавам да ће убиство и убојице Давида Драгичевића бити процесуирани у зачуђујуће кратком року. У супротном: битка иде по „плану и програму“.

хттпс://бориславрадовановиц.блогспот.цом/