И НАТО сада жели подјелу Космета?

Ту се наводи да је дошло до извјесног застоја у нормализацији односа Београда и Приштине, као и да овај застој може имати негативне импликације по ЕУ и НАТО. Укратко, приједлог је да се изврши мала корекција админстративних граница као вид уступка Србији из којег би се могла извући вишеструка корист по све земље у региону, али и за међународне чиниоце.

"ЦЕАС предлаже да први корак иде у правцу разматрања опције корекције административне линије између Србије и Косова ,у највећем дијелу дуж линије садашње четири општине (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) са српским становништвом на сјеверу Косова, без икакве идеје о размјени територија која би подразумијевала општине с албанским становништвом на југу Србије.

Након тога би одмах слиједио свеобухватни споразум о нормализацији односа. Приједлог о корекцији административне линије нема никакве везе с идејом етничког разграничења. Та питања се могу ријешити на међународној конференцији, или у неком другом формату, чији би политички покровитељ требало да буду земље чланице НАТО.

На конференцији, осим усвајања свеобухватног споразума о нормализацији односа Србије и Косова, који би морао услиједити одмах по корекцији административне линије, поред БиХ и Хрватске, требало би да буду позване Албанија, Македонија и Црна Гора", стоји између осталог у приједлогу који је пренио недељник „Експрес“, додајући да је овакав приједлог наишао на позитивне сигнале у НАТО и америчком Стејт департменту.

"Студија се одмах нашла и на сајту „Демоцрацy дигест“, гласилу фамозног „Натионал ендоwмент фор демоцрацy“, утицајног америчког „тхинк танка“, врло активног у политичким процесима у Вашингтону", наводи се.

Дипломата Зоран Миливојевић напомиње да би евентуална подјела Косова отворила и многа друга питања.

"Прво, добро је што они уважавају да се без Србије не може ријешити косовско питање и да се Србији мора изаћи у сусрет и ићи ка компромису, а то подразумијева и интересе Србије повезане са сјевером Косова и ЗСО.

А друго, идеја око подјела било је и раније, међутим, западни центри изјашњавали су се против тога зато што би то отворило и друга отворена питања на Балкану око граница и не би се само могло зауставити на косовској причи.

Такође, ишло би се у правцу етничких граница и ишли бисмо у прилог ономе што говоре Хоти и приштински званичници о југу Србије, о размјени територија, а то није реално и то Србији не пада на памет", каже дипломата.

Са друге стране, проф. др Мирослав Бјеговић, декан Факултета безбједности у Новом Саду, каже да би поруку НАТО-а требало да схватимо као добронамјерну.

"Помало изненађујућу, али и занимљиву поруку су упутили НАТО званичници, с обзиром на то да НАТО представља војни савез, а не политичку организацију. Али, то је уједно и добронамјерна порука упућена албанској и српској страни да је и даље могућ компромис који подразумијева да би и једна и друга страна требало нешто да изгубе.

Ову поруку можемо сматрати добронамјерном и Влада би требало озбиљно да размисли о њеном правом значењу. Лично сам мишљења да би за обе стране могућа подјела територије била најисправније рјешење које би довело до коначног рјешења проблема Косова и дугорочног мира и стабилности на просторима Балкана", наводи он.

Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, више пута изнио је став да је подјела Косова и Метохије најбоље рјешење које би одговарало и Албанцима.

"О подјели говорим десетак-петнаест година и мислим да је то једино могуће и брзо рјешење", поновио је Дачић за "Ало!" више пута, наводећи да би Србија за то имала подршку и Владимира Путина, предсједника Русије.

(Ало)