Јавна предузећа потрошила милионе
На рачун грађана Републике Српске највише пију, једу и рекламирају се запослени у „Шумама РС“, „Хидроелектранама на Требишњици“ и „Електрокрајини“. Ова три предузећа су апсолутни рекордери међу јавним предузећима у БиХ по трошковима репрезентације за коју годишње дају више од милион марака.
Република Српска
Анализа о пословању јавних предузећа, урађена на основу базе података коју је израдио Транспаренцy интернатионал у БиХ (ТИ БИХ), показује да су, поред поменутих, у топ десет јавних предузећа по трошковима репрезентације из РС ушле и „Хидроелектране на Врбасу“ и „Жељезнице РС“.
Највише трошкове за репрезентацију имају „Шуме“ које су у 2016. години за те намјене дале чак 424.404 КМ, а слиједе их „Хидроелектране на Требишњици“ са 408.363 КМ потрошене на јело и пиће.
На трећем мјесту по трошковима за репрезентацију је „Електрокрајина“ која је 2016. године по том основу потрошила 238.693 КМ.
Даље на листи су јавна предузећа из ФБиХ, РМУ „Бановићи“ са 169.000 КМ, „Плава Вода“ Травник са 88.800 КМ, „Жељезнице ФБиХ“ са 83.556 КМ и Радио-телевизија ФБиХ са 75.424 КМ потрошене на репрезентацију.
Федерална предузећа по висини трошкова прати Комунално Брчко које је на репрезентацију у 2016. години дало 73.735 КМ.
На зачељу топ десет јавних предузећа по висини наведених трошкова у 2016. су „Хидроелектране на Врбасу“ и „Жељезнице РС“. У хидроелектранама су „појели“ и „попили“ 66.473 КМ, док су жељезничари имали нешто мање трошкове за репрезентацију, и то 54.419 КМ.
У ТИ БиХ кажу да су с циљем што потпунијег представљања података о трошковима у јавним предузећима, на порталу Транспарентно.ба посебно издвојени трошкови репрезентације.
„Легислатива и књиговодствени стандарди, под овом врстом трошкова у финансијским извјештајима убрајају трошкове конзумације јела и пића у сопственим или другим угоститељским објектима, манифестације и приредбе, дијељење сопствених производа, материјала, и слично“, истакли су у ТИ.
Додају да поједина предузећа под ставком репрезентација исказују и трошкове рекламе, па неки подаци о трошковима репрезентације понекад могу дати криву слику о ономе што су руководиоци предузећа заиста „појели и попили“.
„Подаци из финансијских извјештаја показују да јавна предузећа у ову сврху потроше стотине хиљада марака, а ти трошкови ни на који начин нису повезани са економским успјехом или реалном потребом за репрезентацијом предузећа“, нагласили су у ТИ.
Истакли су да су одступања евидентна ако се упореде јавна и приватна предузећа, а која се баве истом дјелатношћу, која су приближно исте величине и имају приближно исто запослених.
Извор: Цапитал.ба
Највише трошкове за репрезентацију имају „Шуме“ које су у 2016. години за те намјене дале чак 424.404 КМ, а слиједе их „Хидроелектране на Требишњици“ са 408.363 КМ потрошене на јело и пиће.
На трећем мјесту по трошковима за репрезентацију је „Електрокрајина“ која је 2016. године по том основу потрошила 238.693 КМ.
Даље на листи су јавна предузећа из ФБиХ, РМУ „Бановићи“ са 169.000 КМ, „Плава Вода“ Травник са 88.800 КМ, „Жељезнице ФБиХ“ са 83.556 КМ и Радио-телевизија ФБиХ са 75.424 КМ потрошене на репрезентацију.
Федерална предузећа по висини трошкова прати Комунално Брчко које је на репрезентацију у 2016. години дало 73.735 КМ.
На зачељу топ десет јавних предузећа по висини наведених трошкова у 2016. су „Хидроелектране на Врбасу“ и „Жељезнице РС“. У хидроелектранама су „појели“ и „попили“ 66.473 КМ, док су жељезничари имали нешто мање трошкове за репрезентацију, и то 54.419 КМ.
У ТИ БиХ кажу да су с циљем што потпунијег представљања података о трошковима у јавним предузећима, на порталу Транспарентно.ба посебно издвојени трошкови репрезентације.
„Легислатива и књиговодствени стандарди, под овом врстом трошкова у финансијским извјештајима убрајају трошкове конзумације јела и пића у сопственим или другим угоститељским објектима, манифестације и приредбе, дијељење сопствених производа, материјала, и слично“, истакли су у ТИ.
Додају да поједина предузећа под ставком репрезентација исказују и трошкове рекламе, па неки подаци о трошковима репрезентације понекад могу дати криву слику о ономе што су руководиоци предузећа заиста „појели и попили“.
„Подаци из финансијских извјештаја показују да јавна предузећа у ову сврху потроше стотине хиљада марака, а ти трошкови ни на који начин нису повезани са економским успјехом или реалном потребом за репрезентацијом предузећа“, нагласили су у ТИ.
Истакли су да су одступања евидентна ако се упореде јавна и приватна предузећа, а која се баве истом дјелатношћу, која су приближно исте величине и имају приближно исто запослених.
Извор: Цапитал.ба
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (2)
Дон
И треба кад је народ луд...
Директ
Јавна предузеца требају да буду стављена у слузбу развоја привреде, а не обрнуто, да привреда и порези прикупљени од исте буду у слузби "крпљења" јавних предузеца. Осим тога неодрзив је број људи у јавном сектору на онолико посла. Требало би да имају неколико пута веци обим посла за садасњи број радника, а не да свака зарадјена марка иде у плате и несто ситно у плус цисто да не буде "друзе Тито, ми ти се кунемо". И то је неодрзиво стање на дуге стазе. Цак малтене исто. Потребне су нове услуге и побољсање постојецих како би се барем одрзао број постојецих радника и створила вриједност за будуци развој, укљуцујуци и нова радна мјеста.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.