Криминал: Стан за Жељкиног свекра

Бивши директор Завода за изградњу Бањалука (ЗИБЛ), Чедо Савић, правоснажно је осуђен, између осталог и због тога, што је Живојину Цвијановићу незаконито омогућио да добије стан у Бањалуци и тако противправно стекне имовинску корист. Савићева десна рука у ЗИБЛ-у, у то вријеме, на функцији техничког директора био је Живојинов син Александар Цвијановић, иначе супруг Жељке Цвијановић, актуелне предсједнице Владе Републике Српске.



Због ове и других малверзација са становима, Савић је након признања кривице осуђен и платио казну од 9000 марака.

Пријаву против бившег директора ЗИБЛ-а, 19. јуна 2007. године поднио је Милан Вукелић. Овај грађевински инжињер запослен у ЗИБЛ-у убијен је 6. новембра исте године. Прије убиства у јавност је изнио низ чињеница о криминалним радњама Савића, Цвијановића, тадашњег градоначелника Драгољуба Давидовића и других, о спрези "грађевинске мафије" са актуелном влашћу.

Убице и налогодавци тог злочина до данас нису откривени и процесуирани. Био је запослен у ЗИБЛ-у.

Извјештај о почињеном кривичном дјелу против Савића је подносила и полиција. Многа недјела која се вежу за њега и његове блиске сараднике из ЗИБЛ-а, али и из владајућих политичких кругова, остала су некажњена.  

Чедо Савић

Као дугогодишњи директор ЗИБЛ-а, Чедо Савић је био врло утицајан функционер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорда Додика.



Скупштина града Бањалуке, у којој та странка деценијама води главну ријеч, својевремено је донијела контроверзне одлуке на основу којих је ЗИБЛ-у повјерен широк спектар овлаштења при реализацији грађевинских пројеката на територији овог града. Осим што је управљао стамбеним јединицама у власништву града, овај завод је добио овлаштења да расписује тендере, врши избор најповољнијег понуђача, врши надзор и пријем објеката на територији Бањалуке, чиме је добио својеврсан монополски положај. Ово је омогућило бројне малверзације које су јавно довођене у везу са ЗИБЛ-ом и његовим тада неприкосновеним директором Савићем. То је посебно долазило до изражаја у вријеме док је градоначелник Бањалуке био Драгољуб Давидовић (сада посланик СНСД-а у Скупштини РС), с којим је Савић био у блиским везама.

Међу бројним аферама о којима су у то вријеме извјештавали медији, помињане су и малверзације са становима у власништву Града Бањалуке.

Тако је бањалучки магазин "Патриот" 2004. године објавио серијал текстова о овим радњама. Према писању овог листа, малверзације су се одигравале на сљедећи начин: прво би Град Бањалука, на челу са Давидовићем, станове додијелио на располагање ЗИБЛ-у, а онда је ЗИБЛ на челу са Савићем те станове додјељивао лицима која законски на то нису имала право, јер нису били запослени у градским органима па ни у Заводу. Они су те станове послије откупљивали по багателној цијени од 2-3 хиљаде марака. Станови добијени на овај начин су најчешће послије препродавани по баснословној цијени.

Пресуда

У пресуди Основног суда Бањалука, која нам је достављена на увид, Савићу се на терет ставља више кривичних дјела.



Дана 26.05.2003. године са К. С. закључио Уговор о закупу стана бр. 01-3168/92 којим се К. С. у закуп даје стан у Б. Л. у Ул. К. П. ИИ бр. 57, иако К. С. није радник Завода за изградњу а.д. Б. Л., а што је омогућило истом да дана 04.07.2003. године закључи Уговор о откупу стана бр. 1823/03/2907959101461 по откупној цијени од 2.296,30 КМ, а који стан је касније продао трећем лицу за износ од 45.000,00 КМ,



- дана 01.08.2003. године донио рјешење бр. 01-4622/03 којим се Ц.Ж. из Б.Л. додјељује стан у Б. Л., у Ул. Р. Д. бр. 11 и исти дан закључио Уговор о откупу стана бр. 01-4622/03 са Ц. Ж. иако Ц. Ж. није радник "Завода за изградњу" а.д. Б. Л., а што је омогућило истом да дана 22.10.2003. године закључи Уговор о откупу стана бр. 2625/03/1007932103522 по откупној цијени од 2.370,10 КМ,



- дана 08.07.2004. године донио Одлуку бр. 02-2862/04 о додјели стана којом се М. П. додјељује у закуп двособан стан у приземљу у згради бр. 11 у Ул. С. Ш. у Б. Л., иако М. П. није радник „Завода за изградњу“ а.д. Б. Л., а што је омогућило истом да дана 19.08.2004. године закључи Уговор о откупу стана бр. 621/04045958330189 по откупној цијени од 4.984,90 КМ који је касније продао за 88.000,00 КМ”, наводи се између осталог у пресуди.

К. С. је Кољанин Слободан. Кољанин, рођени брат Перице Кољанина, у то вријеме шефа одјељења Министарства РС за избјегла и расљена лица (ОМИ).
Ц. Ж. је већ поменути Цвијановић Живојин.

М.П. је Музгоња Предраг, такође у то вријеме запослен у ОМИ-у.

Као што је потврђено и овом пресудом, ниједан о поменутих није био радник ЗИБЛ-а, па према томе није могао ни добити стан. Зато су успјели незаконито стећи позамашну добит.

Савић није на вријеме уплатио казну, па му је због тога била одређена казна затвора. Ипак , у посљедњи час је суду доставио потврду о уплати, па није завршио иза решетака.

Сви наведени су у то вријеме политички високо котирали у владајућем СНСД-у.

Да би Живојину Цвијановићу додијелио стан, Савић га је претходно "промовисао” у "дугогодишњег стручног сарадника" ЗИБЛ-а.

Из стана који је додијељен Живојину Цвијановићу, како је тврдио Милан Вукелић, претходно је на улицу избачена породица покојне Милке Чикић, која је до смрти била запослена у ЗИБЛ-у.

Стан додијељен Цвијановићу је убрзо по откупу продат.

Када су информације о овим и другим Савићевим аферама 2004. године процуриле у јавност, реаговао је и Милорад Додик лично.

Он је као предсједник СНСД-а, 23. септембра те године, донио одлуку којом се Савић искључује из странке.


 
"Чеду Савића искључујем из чланства Савеза независних социјалдемократа са даном 23.09. 2004. године због неодговорног поступања у обављању своје функције директора Завода за изградњу Бањалука", навео је Додик у овој одлуци.

"Тражим од одборничког клуба СНСД у скупштини Града Бањалука, да у Скупштини покрену поступак разрјешења Чеде Савића са положаја директора Завода за изградњу Бањалука, као и надлежне институције да предузму одговарајуће законом предвиђене поступке", наводи се даље у одлуци предсједника СНСД-а.

Било је то, међутим, десетак дана пред локалне изборе. На изборима у Бањалуци су опет побиједили СНСД и Драгољуб Давидовић. Иако је СНСД тада освојио апсолутну већину у скупштини града, одлуку Милорада Додика је "заборавио" и сам Додик. Чеда Савић је још годинама руководио ЗИБЛ-ом, високо котирајући у Додиковом и у Давидовићевом  друштву. Одлука о његовом елиминисању, показаће се, била је само Додиков предизборни трик.

Кривична

Милан Вукелић је Савића, између осталог, оптужио да је рекетирао компанију "Субашић", која је радила на реконструкцији Трга Крајине. Како је утврдио, Савић је од ове компаније узео 60.000 марака.

Ови радови на Тргу Крајине су били један од главних разлога због којих се Вукелић сукобио са Савићем и њему блиским моћницима.

Оптужио је Савића и да је, у име ЗИБЛ-а, са својим сином Ведраном Савићем, незаконито 9.5.2003. године потписао уговор о "преносу права и обавазе  инвестирања надоградње стана" у Улици браће Пантића у Бањалуци или просто речено: стамбено га збринуо на рачун ЗИБЛ-а, иако Ведран Савић није био запослен у том заводу.

Вукелић у тужби не помиње стан који је додијељен Музгоњи.

Зато је навео да се, како је нагласио, према непровјереним информацијама, по наређењу директора, у земљишним књигама врши прекњижавање земљишта у власништву града на ЗИБЛ.



С обзиром да је ЗИБЛ израстао из некадашњег општинског стамбеног предузећа у акционарско друштво, на овај начин је створена опасност да град дође у проблем са располагањем тим земљиштем.



Да су ове Вукелићеве сумње биле оправдане, потврдио је и Слободан Гаврановић, када је на мјесту градоначелника Бањалуке наслиједио Драгољуба Давидовића.

Он је 2015. рекао да има информације да је градско грађевинско земљиште прекњижавано на ЗИБЛ и да ће због тога бити покренут кривични поступак.

Овај криминал, међутим, никада није добио судски епилог.

Савића је на челу ЗИБЛ-а наслиједио Александар Цвијановић. Када је поднио оставку на ту функцију у октобру 2014. фирму је оставио у минусу од 909.822 КМ и 2,2 милиона нерегулисаних, углавном краткорочних обавеза.

То му није сметало да фирму коју је оставио у оваквом стању тужи за неисплаћене плате и регресе у износу од 12.236 КМ.

Након споразума о судском поравнању, ЗИБЛ је пристао да му исплати овај износ у шест једнаких рата.

Цвијановића је на мјесту директора замијенио Војислав Тешановић. Проблеми наслијеђени у фирми у наредним годинама само су продубљени, тако да је завод дошао до ивице пропасти и рјешавања дугова распродајом имовине и отпуштања  радника којима се дугују плате.

Раније смо писали о томе и како је Цвијановић заједно са Савићем вршио притисак на Милана Вукелића да потпише пријем радова након реконструкције парка "Петар Кочић". Сматрајући да су почињене незаконите радње, Вукелић је то одбио због чега је са шефовима ушао у отворени сукоб. Вукелић је био члан комисије ЗИБЛ-а без чијег потписа није могао бити извршен технички пријем радова ни на једном објекту.

Кроз стијене Бањалучког поља

Можда најупечетљивији примјер криминала Савића и "грађевинске мафије", како их је Вукелић јавно називао, јесте посаоизградње колектора отпадних вода који води преко Бањалучког поља.

На јавни тендер за избор најповољнијег извођача јавило се више учесника. Најповољнију понуду доставила је једна фирма из Србије. Други је био бањалучки "Хидрокоп", а посао је добио трећи понуђач – "Интеграл инжењеринг" из Лакташа чија је понуда била скупља за 400.000 марака. Вриједност посла процијењена је на три милиона марака. Међутим, додатним анексима на уговор вриједност радова је увећана за још два милиона конвертибилних марака. Наводно, извођач је на равном бањалучком пољу наишао на стијене, што је за толики износ поскупило радове. Власник "Интеграл инжењеринга" је Слободан Станковић, јавности познат као врло близак врху владајуће партије и Милораду Додику.

Кривична против Додика и осталих

Станковићева фирма и њена сестринска фирма "Интегра" чији је формални власник Станковићева супруга, познати су као главни извођачи радова на већем броју пројеката за који су финасирани из буџета РС, буџета града Бањалуке или општина у којима је на власти Савез независних социјалдемократа. Били су главни извођачи радова на изградњи Административног центра Републике Српске (зграда Владе РС и пратећи објекти), као и приликом изградње ауто-путева или изградње зграде РТРС-а.

Ови послови били су и предмет истраге коју је против Додика и осталих водило Тужилаштво Босне и Херцеговине.

Тужилаштво је истрагу покренуло на основу извјештаја који је доставила Државна агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) у фебруару 2009. године. Милорад Додик, шест тадашњих министара Владе РС, функционери и директори јавних институција, Слободан и Славица Станковић, сумњиче се за организовани криминал, злоупотребу положаја, прање новца и пореску утају. СИПА је у овом извјештају навела да је овим радњама буџет РС оштећен за више од 115 милиона марака.

У јуну 2011. године Тужилаштво БиХ је већи дио предмета, изузев дијела који се односи на прање новца и пореске утаје, пребацило Специјалном тужилаштву РС. Специјално тужилаштво је 27.12. 2011. обуставило истрагу због, како је наведено, "недостатка доказа".

Зграда Владе РС је свечано отворена 21. новембра 2007. године. Милан Вукелић је убијен 15 дана раније. Да је био жив, по функцији коју је обављао, био би задужен за пријем радова. Технички пријем зграде обавио је ЗИБЛ на челу са директором Савићем и техничким директором Александром Цвијановићем.

Извор: импулспортал.нет