Побједа сигнал за паљење лампице

Нови систем са собом ће донети низ новина на политичкој сцени, а победа Ердогана је сигнал који треба да упали лампицу западним силама, наводи ЦНН.

Са друге стране, председник Русије Владимир Путин и лидер Сомалије Мухамед Абдулах брзо су честитали Ердогану на победи, истиче америчка телевизија.

„Победник избора у недељу је Турска, цела нација, сви људи из региона који пате и сви потлачени у свету“, рекао је Реџеп Тајип Ердоган након победе.

А шта заправо значи овакви изборни резултати и шта све очекује Турску?

За председнички систем грађани Турске определили су се прошле године на референдуму, а промене ће се односити се на законодавство, овлашћења председника, цивилно и војно правосуђе, као и на Уставни суд.

Парламентарни избори ће се одржавати сваке пете године, а истог дана ће се одржати и председнички избори. Председник ће моћи да буде биран на два узастопна мандата, што значи да би Ердоган могао да буде председник и у наредном петогодишњем мандату, уколико се буде кандидовао. То би значило да ће Ердоган на власти остати све до 2028. године.

Турски председник консолидовао је моћ у сваком кораку у својој каријери, наводи ЦНН. Угушио је протесте опозиције и противника, а 2013. године заташкао је истрагу о корпуцији.

После неуспелог државног удара јулу 2016. године успео је да елимише противнике, угушио је јавне институције, а у затвор је сместио сваког свог критичара, медије је ставио под своју власт.

Ердоганова победа је и нови пораз опозиције, али опозиција је остварила добре резулатате.

Иако су разочарани изборима, скоро половина Турака гласала је против Ердогана. То значи да ће опозиција бити укључена у рад парламента и да ће имати чему да се нада у току следеће изборне кампање.

Огромна килма страха захватила је и медије, додаје се у тексту. Према истраживањима, више од 120 новинара је и даље у притвору због државног удара из 2016. године. Пристрасност медија била је јасно видљива и током изборне кампање и током изборне ноћи.

Турска валута, лира, драматично је пала од покушаја државног удара у јулу 2016. Централна банка је покренула каматне стопе од скоро 18 посто у настојању да се заустави талас, али то је нагомилавање пореских обавеза за турске држављане.

Ердоган, који је рекао да жели већу контролу над привредом, погоршао је то стање тако што је казао да жели да контролише каматне стопе.

Страни инвеститори, који се плаше независности у Централној банци, напустили су Турску.

Током Ердоговне власти, Турска је постала најпроблематичнији члан НАТО-а, јер често саботира америчку политику у Сирији. Турска је такође узнемирила савезнике НАТО-а куповином ракета дугог домета из Русије, јер ракетни систем није оперативан са већ постојећом одбраном НАТО.

Како наводи ЦНН, пут Турске према ЕУ никад није било даљи. Турска већ 30 година покушава да уђе у европску заједницу, а преговори око придруживања увек су тешко ишли због већинског муслиманског становништва. По Ердогановом влашћу изгледи за придруживање су постали још мали, јер је ЕУ забринута за стање људских права у Турској.

Извор: Б92