Млади Балкана гину у Сирији

Хусеиновић Ернад (1998) из Плава погинуо је у Сирији око 20. јануара 2016. године. Тинејџер из Плава је на ратиште отишао у априлу 2015. из немачког града Бохума, где је неко време живео. Погинуо је у бомбардовању положаја Исламске државе. На друштвеној мрежи Фејсбук направљена је група „Р.И.П. Ернад Хусеиновић“. Међу коментарима је и следећи, чији је аутор Ебу Тарик Елвин Балић из Рожаја: „Брате мој, ти си наш понос. Ти си брате мој живот свој дао да Алахова реч буде горња, а кјафирска доња. Ти си тај који је бранио част наших сестара и потлачених муслимана“.



Он сам је прво отишао у Ирак, па у Сирију. За њим је у Сирију отишла и Елвира Кларић из Велике Кладуше, која је због њега напустила мужа и двоје малолетне деце. Венчали се по шеријату. Касније је оженио још једну припадницу Исламске државе.

Хусеиновић Седин из Сарајева на суду је признао да је у Сирији боравио два пута. Ратовао је у јединици у којој је било 20 бораца из БиХ, од којих су шесторица погинула. Како тврди, он није учествовао у борбама и пуцао, већ је у својој јединици био задужен за логистичку подршку.

Први пут је отишао крајем августа 2012. године, други пут годину дана касније, у октобру 2013. године. Како је навео са њим у јединици су били Един Печенковић, „који је као најстарији командовао јединицом“, Емрах Фојница, Митхад Џано, Рамо Пазара, Емрах Пилиповић, Мевлудин Цицвара, Алмин Илишић, Ермин Ковач, Елвис Бурзић, Исмар Мешиновић, Јасмин Џемиџић, Фикрет Хоџић, Инес Миџић...

После другог повратка у БиХ, ухапшен је, након чега је постигао договор са тужилаштвом о признању кривице, који подразумева и његово сведочење у процесима против неких исламских ратника из БиХ. Захваљујући томе, био је први сведок на суђењу лидеру вехабијског покрета у БиХ Билалу Боснићу.



Пред судом Хусеиновић је испричао да је први пут на ратиште стигао тако што је илегално прешао границу из Турске и да је тамо остао два месеца. Сматрао је да му је као муслиману-суниту „дужност да помогне сиријском народу“.

-Тамо су били Јасмин Џемиџић, Фикрет Хоџић и Инес Миџић. Прва двојица су из Сарајева, а Миџић је из Крајине. Половина нас је имала калашњикове, а друга половина некакве пушке сличне М-48.

Годину дана касније, када је Веће исламских учењака издало фетву да је дужност сваког муслимана, припадника сунитске верзије ислама, да оде да ратује у Сирији, поново се отиснуо на Блиски исток. Овај пут са собом је повео и супругу. Са њима су отишли и Елвис Бурзић и његова породица. Путовали су његовим аутомобилом, преко Србије, Бугарске и Турске. По доласку у Турску аутомобил је продао, зато што је намеравао да заувек остане да живи у Сирији.

Поверовао је у приче својих земљака да ће тамо добити имање, да је ситуација у Сирији стабилна, да се живи по шеријату, односно да нема алкохола, кладионица и сличних порока, који су страни исламској религији. Међутим, убрзо се разочарао.

- Прешли смо као избеглице и нико нам није контролисао папире. Када смо прешли границу, дочекао нас је Митхат Џано из Хаџића, који је касније погинуо - испричао је сведок.



Прецизирао је да су у предграђу Халепа остали два и по месеца и да је ратовао у јединици "Муџахири и енсарије".

- Борили смо се под заставом црне боје на којој је писало "Један је бог - нема бога осим Алаха". Исламска држава накнадно је формирана и настала је из јединица које су дошле да помогну Ослободилачкој војци Сирије која се борила против Асадовог режима - рекао је Хусеиновић.

Додао је да су се потом држављани БиХ из јединице у којој је ратовао придружили Исламској држави.

- Ослободилачка војска Сирије је изненада почела нападати и муџахирске јединице (јединице странаца) и након тога сам се разочарао и одлучио да се вратим - рекао је Хусеиновић и додао да су га по повратку у БиХ испитивали истражиоци ФБИ-ја и да им је испричао све што је казао и у судници.

Извор: Србија Данас