Семберија нема берача малине

Око 20 пољопривредника из овог краја се опредјелило за ову производњу воћа, и то на њивама гдје друге културе нису могле да успијевају. Они су успјели да подигну квалитетне засада. Причају да је земља погодна и уз сав уложени труд, примјењене агротехничке мјере, савјете стручњака, вјерују да ће производња малина бити успјешна.

Славиша Милић из Вршана засадио је 7,5 хиљада садница на 5,5 дунума. Ове године очекује пун род.

"Прошле године смо имали први род. Имали смо тону по дунуму, односно укупно 5,5 тона. То показује да малина може да успјева код нас, због чега ове године очекујем најмање седам до осам тона малине", каже Милић. Додаје да и ако цијена буде бар мало боља од прошлогодишње труд ће се исплатити.

"Ове године нам је и држава обећала премију од 15 одсто од цијене, па се надамо биће то око 40 пфенинга по килограму. Очекујемо да тако инвестицију потпуно покријемо и да зарадимо", каже Милић.

Јово Милић наводи да једини проблем који имају је скупа радна снага. Каже да скоро пола зараде од малина оде на бераче, које су плаћали марку по килограму док је откупна цијена малина била двије КМ.

"Нама у томе једино што може помоћи је сигуран откуп малине, јер она не може да чека. Чим се убере мора да се испоручи и држи у адекватним условима. Овако знамо да имамо купца и нико не може да нас уцјењује", каже Јово.

Иако још нису продали прошлогодишњу малину, организатор производње, компанија „Дуле“ из Драгаљевца преузеће и овогодишњи род. Очекује да ће малину продати у Западну Европу.

"Откупићемо од 100 до 200 тона од малинара из Семберије и нешто са Мајевице", каже Миодраг Стевановић, руководилац хладњаче. И на подручју сусједних општина Угљевика и Лопара све више је оних који се опредјељују за производњу малина.

Слободан и Свјетлана Стојановић у Сувом Пољу код Угљевика засадили су прошле године два дунума малине и очекују око двије тоне рода.

"Моја породица традиционално се бави воћарством. Имамо шљивик на четири дунума. Најприје сам желио да на овој парцели засадим љешник, али сам се након разговора са стручњацима опредјелио за малину. Имамо и пријатеље у Србији који се тиме баве већ деценијама, па су нам и њихови савјети били драгоцјени", прича Слободан.

Каже да узгаја органску малину, без употребе пестицида и за заштиту највише користи коприву и као прихрану, пелин и соду бикарбону. Наводи да је потребно уложити више од 1.500 КМ по дунуму, примјењивати агротехнику и имати системе за наводњавање.

"Тешко је наћи радну снагу за брање малина, као и обезбједити сигуран пласман. Сматрамо и да би у односу на уложен труд и цијена требало да буде већа јер има перспективе да ова грана воћарства успије у подмајевичком крају", каже Слободан, који је магистар економије.

Недефинисана цијена

Откупна цијена малина још увијек није дефинисана на тржишту. Очекује се да би могла бити 2,5 КМ. С обзиром на то да је малина добро родила, повећано је интересовање мјештана за ову производњу, а уз сигуран откуп и веће подстицаје, на овом подручју ускоро се могу очекивати нови засади малине.

(Српска инфо)