Владе погазиле обећања ММФ-у

Наиме, у параграфу 6 допунског писма наведено је да се власти у БиХ уздржавају од повећања плата у јавном сектору, уз напомену да се не повећавају основице за плате, као ни платни коефицијенти. Осим тога, у допунском писму су се обавезали да ће се консултовати са особљем ММФ-а, и то "на властиту иницијативу", како су написали у параграфу 2, у случају било каквих промјена политика. Чињеница да је састанак Одбора директора ММФ-а планиран за данас напрасно отказан у петак јасно говори да се власти БиХ нису консултовале приликом одлука о повећању давања за борачке категорије и повећања плата у јавном сектору.

У параграфу 26 поновили су да неће доносити никакве одлуке без консултација с особљем ММФ-а, те да неће бити никаквих ревизија усвојених економских политика.

"Уздржаћемо се од усвајања или јачања било каквих трговинских ограничења или других мјера или политика које би могле погоршати платну билансу", навели су они.

Као доказ да ће испоштовати све што је договорено, у параграфу 5 су истакли да ће водити фискалну политику у складу с усвојеним буџетима у 2018. години.

"Такође ћемо испоштовати фискална ограничења за 2018. годину која смо договорили с особљем ММФ-а", наведено је у параграфу 5.

Тада је појашњено да ће одржати фискалну дисциплину, асмањивати јвну потрошњу и новац усмјеравати у инвестиције. 

"Као што смо предвидјели у буџетима за 2018, владе ће смањити издвајања за плате и довести их у склад са бруто домаћим производом тако што ћемо наставити са замрзавањем плата и смањењем јавног запошљавања", написали су они.

Уз то су још и предложили кварталне контроле како се ове мјере спроводе.

"Како бисмо сузбили трошкове плата у јавном сектору на одржив начин, развијамо јавни регистар свих запослених уз помоћ Свјетске банке", стоји у параграфу 16.

Из извјештаја који је ММФ написао приликом одобравања исплате друге транше почетком године, они су истакли да плате треба смањивати, а не повећавати.

"Плате у БиХ су у апсолутним износима мале и тек су нешто више од очекиваних с обзиром на продуктивност. На висину просјечне плате утичу високе плате у јавном сектору, мада би ограничење плата по основу текућег програма са ММФ-ом требало довести до смањења плата у јавном сектору у средњорочном периоду, гдје ће се као ефекат у одређеној мјери видјети и смањења плата у приватном сектору. Истовремено, продуктивност рада је прилично ниска према регионалним стандардима", навео је ММФ.

Власти у БиХ се оправдавају тиме што повећање бенефиција за борачке категорије и повећање плата у јавном сектору неће ићи из потрошње.

Објашњавају да ће до повећања плата доћи на основу смањења пореског оптерећења, што поткрепљују параграфом 9д допунског писма у којем је наведено да се ради стимулације запошљавања планира смањење пореског оптерећења на рад.

Међутим и површно читање документа показује да ни у једном тренутку није била намјера да се пореско растерећење усмјери у плате у јавном сектору, већ да се користи искључиво као подршка реформама. Другим ријечима, пореско растерећење на рад у институцијама РС Влада није требало да усмјери у плате, него у реформе и инвестиције.

Да је то тако, свједочи и прес-конференција Тегелтије приликом представљања ребаланса буџета РС на којој је говорио само о инвестицијама, што јесте договорено с ММФ-ом, а на новинарско питање да ли ће бити повећања плата ове године, тада је одговорио одрично.

Из Министарства финансија РС јуче је Срни објашњено да је укупан оквир плата у јавном сектору у РС остао на прошлогодишњем нивоу  и ни на који начин није и неће бити угрожен законима који имају за циљ побољшање примања у РС.

На питање Срне да ли је у Владу РС стигла најава о могућем отказивању посљедње транше ММФ-а за БиХ, Срни је речено да је Министарство финансија обавијештено посредством Канцеларије резидентног представника ММФ-а да је планирана сједница Извршног одбора ове финансијске институције на којој је требало да буде закључен преглед и одобрење наредне транше одгођена ради разматрања сета закона који је донијела Влада РС с циљем побољшања примања у реалном и јавном сектору и због одлуке Владе ФБиХ да повећа буџет за 14 милиона КМ Законом о правима бораца у том ентитету.

У Влади ФБиХ објашњавају да ће повећање давања за борачке категорије бити усклађено с усвојеним буџетом.

Упућен извор нам је рекао да власти имају довољно ликвидности да им ММФ не треба ове године, али да би евентуално непоштовање обавеза имало негативни ефекат на међународне финансијске институције од којих очекују финансијску помоћ у будућности.  Такође, наш извор нам је рекао да се повећање плата може извести на начин да аранжман не буде угрожен, али да ће оно успорити реформе и погоршати стање финансија у наредној години.

Подсјећања ради, "окидач" за отказивање састанка ММФ-а о БиХ је најава Владе ФБиХ о повећању давања за борачке категорије, а с пажњом су пратили и расправу у РС о повећању плата у просјеку од 30 до 50 марака.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је да Република Српска не може да извршава своје обавезе без нове транше аранжмана.

"Нисам против повећања плата, али не могу се дизати плате два мјесеца пред изборе. Мислим да ће, ако до тога дође, бити угрожен аранжман и 150 милиона КМ од ММФ-а", казао је Шаровић.
ММФ БИХ РС ФБИХ
 
(Независне)