Киша узима данак: Биће гладна јесен
Изузетно кишан крај прољећа и почетак љета довели су у питање производњу житарица, поврћа и воћа, што ће се, како поручују пољопривредници, одразити на понуду ових производа на тржишту.
Република Српска
То значи да на јесен можемо да очекујемо њихово поскупљење, односно да нас очекује гладна јесен. Ратари објашњавају да је изузетно кишно вријеме задало жесток ударац готово свим жиратицама, те воћу и поврћу.
Наглашавају да су посебно разочарани тиме што је ове године све добро родило, али је претјерана влага већ у доброј мјери узела данак приносима.
Посебан проблем је што ће, са сунчанијим и топлијим временом, услиједити најезда штеточина и биљних болести, што би овогодишњим усјевима могло да зада коначни ударац.
Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника из Семберије, каже да је у појединим подручјима уништено и до 50 одсто усјева пшенице.
– Већ је почело клијање, што значи да и оно пшенице што опстане неће бити ни за сточну храну. Разлог је дуг кишни период који није својствен за ово доба године. Кукуруз се засад добро држи, али ако буде још падавина, неће моћи бити обављено опрашивање, тако да ни од њега нећемо имати ништа. Остаће само стабљика. Кукурузу тренутно треба сунца и температура до 30 степени Целзијуса – истиче Малетић.
“Грађанима се не пише добро”
Додаје да је киша угрозила и велики дио засада воћа и поврћа, посебно лубенице, диње, паприке, парадајза, кушке, јабуке, шљиве…
– Ако се вријеме не стабилизује, и кромпир ће почети да труне. Ове године је све добро родило, али је киша рекла своје. Она, тренутно, једино погодује трави, док, по свему судећи, ове године неће бити житарица ни за људску ни за сточну исхрану. Није тешко закључити да ће понуда поменутих производа на домаћем тржишту бити изузено мала, због чега треба очекивати раст њихових цијена. Наравно, увијек можемо да рачунамо на увоз, али кад скоче цијене домаћих производа очекивати је и поскупљење роба из увоза, као и његов раст, што је, међутим, одавно наш велики проблем. Како год, грађанима се не пише добро – поручује Малетић.
Драгица Лукић, пензионерка из Бањалуке, каже да је већ сад примјетно да цијене на пијацама расту.
– Није ријеч о неком значајнијем скоку цијена, али је очигледно да нас права поскупљења очекују већ на јесен. То ће тешко пасти многим грађанима, који ионако једва преживљавају од малих плата и пензија – каже наша саговорница.
Кукуруз у добром стању
У Републичком хидриметеоролошком заводу кажу да је жетва стрних жита у току, али да у неким подручјима због неповољних временских прилика још није почела.
– Принос пшенице ће бити у границама просјека, али ће квалитет бити лошији због неповољних временских прилика у току вегетације за ову ратарску културу, прије свега због прекомјерне количине падавина пред непосредан почетак жетве. У подручјима која су била изложена утицају града, очекује се умањење приноса од 20 до 30 одсто – каже директор овог завода Томислав Шајић.
Према његовим ријечима, кукуруз је тренутно у јако добром стању, па се очекују стабилни приноси, с тим да је наредни период кључан с обзиром на фенолошку фазу налијевања зрна.
– Тренутни климатски услови не погодују производњи крмних култура због повећања падавина и влажности, те се пролонгира косидба. То може угрозити другу косидбу и тако смањити обим производње крмних култура, а на крају имати негативне ефекте на сточарску производњу – истиче Шајић.
Додаје да се, генерално, стабилизацијом временских прилика очекује интензивнији развој биљних болести и штеточина, што може додатно угрозити стабилност приноса пољопривредних култура.
Почетком маја у Српској је, након скока цијене горива, поскупила велика већина производа у продавницама, маркетима и пекарама.
Цијене прехрамбених намирница и осталих роба широке потрошње у маркетима у просјеку су горе отишле за 15 фенинга, док су поједини пекарски производи поскупили за и до 20 одсто, односно и до 30 фенинга.
Тако је, напримјер, цијена домаћег хљеба са 1,2 скочила на чак 1,5 КМ, сендвича са двије на 2,3, пита за 10 фенинга.
(Српска.инфо)
Наглашавају да су посебно разочарани тиме што је ове године све добро родило, али је претјерана влага већ у доброј мјери узела данак приносима.
Посебан проблем је што ће, са сунчанијим и топлијим временом, услиједити најезда штеточина и биљних болести, што би овогодишњим усјевима могло да зада коначни ударац.
Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника из Семберије, каже да је у појединим подручјима уништено и до 50 одсто усјева пшенице.
– Већ је почело клијање, што значи да и оно пшенице што опстане неће бити ни за сточну храну. Разлог је дуг кишни период који није својствен за ово доба године. Кукуруз се засад добро држи, али ако буде још падавина, неће моћи бити обављено опрашивање, тако да ни од њега нећемо имати ништа. Остаће само стабљика. Кукурузу тренутно треба сунца и температура до 30 степени Целзијуса – истиче Малетић.
“Грађанима се не пише добро”
Додаје да је киша угрозила и велики дио засада воћа и поврћа, посебно лубенице, диње, паприке, парадајза, кушке, јабуке, шљиве…
– Ако се вријеме не стабилизује, и кромпир ће почети да труне. Ове године је све добро родило, али је киша рекла своје. Она, тренутно, једино погодује трави, док, по свему судећи, ове године неће бити житарица ни за људску ни за сточну исхрану. Није тешко закључити да ће понуда поменутих производа на домаћем тржишту бити изузено мала, због чега треба очекивати раст њихових цијена. Наравно, увијек можемо да рачунамо на увоз, али кад скоче цијене домаћих производа очекивати је и поскупљење роба из увоза, као и његов раст, што је, међутим, одавно наш велики проблем. Како год, грађанима се не пише добро – поручује Малетић.
Драгица Лукић, пензионерка из Бањалуке, каже да је већ сад примјетно да цијене на пијацама расту.
– Није ријеч о неком значајнијем скоку цијена, али је очигледно да нас права поскупљења очекују већ на јесен. То ће тешко пасти многим грађанима, који ионако једва преживљавају од малих плата и пензија – каже наша саговорница.
Кукуруз у добром стању
У Републичком хидриметеоролошком заводу кажу да је жетва стрних жита у току, али да у неким подручјима због неповољних временских прилика још није почела.
– Принос пшенице ће бити у границама просјека, али ће квалитет бити лошији због неповољних временских прилика у току вегетације за ову ратарску културу, прије свега због прекомјерне количине падавина пред непосредан почетак жетве. У подручјима која су била изложена утицају града, очекује се умањење приноса од 20 до 30 одсто – каже директор овог завода Томислав Шајић.
Према његовим ријечима, кукуруз је тренутно у јако добром стању, па се очекују стабилни приноси, с тим да је наредни период кључан с обзиром на фенолошку фазу налијевања зрна.
– Тренутни климатски услови не погодују производњи крмних култура због повећања падавина и влажности, те се пролонгира косидба. То може угрозити другу косидбу и тако смањити обим производње крмних култура, а на крају имати негативне ефекте на сточарску производњу – истиче Шајић.
Додаје да се, генерално, стабилизацијом временских прилика очекује интензивнији развој биљних болести и штеточина, што може додатно угрозити стабилност приноса пољопривредних култура.
Почетком маја у Српској је, након скока цијене горива, поскупила велика већина производа у продавницама, маркетима и пекарама.
Цијене прехрамбених намирница и осталих роба широке потрошње у маркетима у просјеку су горе отишле за 15 фенинга, док су поједини пекарски производи поскупили за и до 20 одсто, односно и до 30 фенинга.
Тако је, напримјер, цијена домаћег хљеба са 1,2 скочила на чак 1,5 КМ, сендвича са двије на 2,3, пита за 10 фенинга.
(Српска.инфо)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (13)
Сељак са асфалта
Постоји ли ишта друго да се посије осим пшенице? Сви би само расули пшеницу, протјерали комбајн и дај потицаје. Постоје пољопривредне културе које боље толеришу кишу, само је потребно мало књиге и школе. Више од пола ових гладних сељачина има минимум пола милиона марака у механизацији испред куће, хиљаде марака мјесечно узимају продајући животиње, месо и поврће за готовину без да плате фенинга пореза. Лопове треба на робију прије него потрују народ пестицидима и зараженим месом!
сељацка посла
Знате..занимљиво ми да просле године кад је урод псенице био одлицан није било појефтињења,али зато цим мало слабије роди онда се одма најављују поскупљења..Ма ионако сте поскупили све цијене нам веце него у њемацкој а стандард сомалије...хебес овакву власт ово је требало давно са говњиву мотку.
Плаћање цеха
Ми ћемо, као народ, платити цех свим непогодама, сушама, кишама, преварама од Владе према пољопривредницима... Чињеница је да је све скупо за просјецног потрошаца, било да је увозно, или домаће, или ГМО, .. Ни домаће више није домаће, све је страшно третирано свим и свачим, о страном не могу да размишљам. Проблем је што углавном не постоје контроле квалитета роба, све је постало нормално, бесмислено и безвезе. Нека све поскупи да бацају робу, додијале су и те пријетње да су они пропали начисто, тако је стално на овим просторима, сви несто пријете...
куку нама са нама
Ова киша је Путинова"помоћ"Додику..растјерао облаке док Првенство прође,хаха..Па шта се буните...ИДУ И ПЛАТЕ ГОРЕ...50 КМ.Овдје треба,овој багри од народа хљеб дићи на 5 марака,па нек се упињу и задужују да буду на нивоу савремених Срба..оно Србија (и Србин)се сагињати неће..дичиће он и кредит да прослави славу и остале светитеље,али се у цркви неће појавити..додуше и нема квалитетних пастира у њој..потонусмо браћо и сестре
Алеx
Да сте паметни, направили би рјешење у својим пољима. Увијек постоји рјешење!
Дјунта бл
Имал' барем једна година да одговара ратарима? Ил' је сушно, ил' је превише влаге, реално ко би им угодио!?
Зар ми
Уопште, имамо за купити нешто наше, или је све увоз, шверц - комерц, ГМО... Па људи, живимо у модерном времену, шта је проблем, ММФ ће дати кредит, увешћемо и неће бити гладне јесени и зиме, па није ово мјерити са оним прије 100 година. А то што ће поскупити, па можда је ова киша тако и оплела падати, да би се имао разлог за поскупљење?! Е, ни кише нису оно што су некад биле...
Стразар
Увијек белај.А и кукњава.Опет тразити паре од Владе на име губитака усљед елементарних непогода.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.