Сутра инаугурација: Присуствује Вучић
Реџеп Тајип Ердоган сутра полаже заклетву као председник Турске, након што је пре две недеље поново изабран на тај положај.
Свијет
Церемонији инаугурације председника Турске присуствоваће око 40 шефова страних држава и влада, међу којима и председник Србије Александар Вучић.
После полагања заклетве у парламенту, Ердоган ће госте примити у председничкој палати, где ће дати прве изјаве за јавност, и где ће такође објавити састав свог кабинета.
Ердогановим ступањем на дужност на снагу ступа и нови политички систем у Турској, усвојен након референдума о уставним амандманима, којим се председнику даје пуна извршна власт у земљи.
Ердоган је, како је недавно приметио и председник Вучић је, приликом недавне посете Анкари, најзаслужнији за "вртоглави успон" сарадње Србије и Турске.
Он је указао да је Турска највећа сила на Балкану, што је одговор онима који се питају колики је утицај Анкаре у питањима од значаја за Србију.
Ердоган, са своје стране, не крије да Србију доживљава као најважнију земљу на Балкану, са којом је трговинска размена у непрекидном порасту, као и инвестиције.
Аналитичари сматрају да је Београд кључна тачка региона Турској у економској стратегији, а Сарајево - у политичком смислу, али се то клатно све више, кажу, креће ка Београду.
Како год, Ердоганова Турска утиче и на односе у региону, ублажавајући напетости између престоница Западног Балкана и подстичући њихово инфраструктурно повезивање.
"Специфична тежина" Турске може се сагледати кроз податак да има око 80 милиона становника, површину скоро као Француска и Британија заједно, и изузетан геополиотички положај.
Турска је чланица НАТО-а, као и кандидат за ЕУ, додуше вишедеценијски...
Све су то разлози што многи, пре свега на Западу, уз замерке на широка овлашћења која Ердоган сада има, и на то што су избори одржани у условима ванредног стања, уведеног после неуспелог покушаја државног удара, настоје да у тим критикама не оду предалеко.
Извор: Тањуг
После полагања заклетве у парламенту, Ердоган ће госте примити у председничкој палати, где ће дати прве изјаве за јавност, и где ће такође објавити састав свог кабинета.
Ердогановим ступањем на дужност на снагу ступа и нови политички систем у Турској, усвојен након референдума о уставним амандманима, којим се председнику даје пуна извршна власт у земљи.
Ердоган је, како је недавно приметио и председник Вучић је, приликом недавне посете Анкари, најзаслужнији за "вртоглави успон" сарадње Србије и Турске.
Он је указао да је Турска највећа сила на Балкану, што је одговор онима који се питају колики је утицај Анкаре у питањима од значаја за Србију.
Ердоган, са своје стране, не крије да Србију доживљава као најважнију земљу на Балкану, са којом је трговинска размена у непрекидном порасту, као и инвестиције.
Аналитичари сматрају да је Београд кључна тачка региона Турској у економској стратегији, а Сарајево - у политичком смислу, али се то клатно све више, кажу, креће ка Београду.
Како год, Ердоганова Турска утиче и на односе у региону, ублажавајући напетости између престоница Западног Балкана и подстичући њихово инфраструктурно повезивање.
"Специфична тежина" Турске може се сагледати кроз податак да има око 80 милиона становника, површину скоро као Француска и Британија заједно, и изузетан геополиотички положај.
Турска је чланица НАТО-а, као и кандидат за ЕУ, додуше вишедеценијски...
Све су то разлози што многи, пре свега на Западу, уз замерке на широка овлашћења која Ердоган сада има, и на то што су избори одржани у условима ванредног стања, уведеног после неуспелог покушаја државног удара, настоје да у тим критикама не оду предалеко.
Извор: Тањуг
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.