Исповијест мајке убице студента

Ово је за "Новости", испричала пензионерка Драгица Радивојевић, чији је син Горан Абдулов (34), у недељу увече, у изнајмљеном стану у Шевиној улици у Земуну, насмрт избо Марка Радовића (24), студента из Босне и Херцеговине.

Не кријући сузе, Драгица признаје да је њен син трансвестит и каже да је годинама патио што је мушко.

“Горан се родио као сасвим нормално дете. Међутим, од малих ногу волео је да облачи моје хаљине, ципеле на штиклу, да се шминка, ставља накит, парфемише. Мом супругу се то није допадало и Горан је такве ствари радио кришом. Ипак, како је одрастао, бивало му је све теже да се носи са жељом да буде женско у телу мушкарца. Нарочито је било проблема у пубертету, као и међу вршњацима, који су га стално шиканирали, вређали, тукли”, прича саговорница.



Када је прије седам година преминуо Драгичин супруг, а Горанов отац, он је признао мајци да жели да промијени пол:

“Подржала сам га у томе, јер нисам више могла да гледам како ми дете пати и мучи се, само са собом, као и са околином. Завршио је за кувара, трудио се да нађе посао и све би било у реду, док не би признао да је геј или док то његова околина не би приметила. Одмах би добијао отказ и тако укруг”, наставља причу Драгица.

Прије око осам мјесеци Горан је почео да прима терапију, односно женске хормоне. Ускоро је требало да промијени пол и постане Јована. Како прича Драгица, Горан је упознао Марка знатно прије тога.

“Пре три године су се нашли преко огласа. Од првог момента Горан је био очаран Марком. Одмах се у њега заљубио и то је тако било и до кобне вечери. Истина је да је Марко долазио код нас, друговали су, играли карте, гледали филмове. Јео је и спавао код нас у стану“, каже Драгица.

Онда се, прије годину дана, ситуација изненада промијенила.

“Марко је почео да пије. Не знам како и зашто се окренуо алкохолу, али био је агресиван кад би попио. Тако је, код нас у стану, неколико пута вређао мог сина, па и тукао га. Овај му је, међутим, све опраштао, уз оправдање да га воли. Говорила сам му да раскине, а Горан би ми рекао: "Мајко, ако ме Марко остави, убићу се!" Зато сам ја пресекла и рекла да више не желим да он долази код нас и нека се њих двојица виђају на другом месту ако баш не могу један без другог”, испричала је она.

Марко је изнајмио стан у Земуну и Горан је одлазио тамо.



“Марко је живео сам у стану, који му је плаћао мој син. Носио му је Горан и храну из наше куће, гардеробу, давао паре... Зарађивао је тако што је ноћу радио у пекари, пекао кифлице, а онда плату давао Марку. Ма, обожавао га је и све би за њега учинио”, каже Драгица.

Драгица каже да не зна шта се тачно догодило у стану, али да је Марко у посљедње вријеме почео да избјегава њеног сина, што је овом тешко падало.

“Ипак, Горан се дотерао и у недељу отишао сав срећан код дечка, да `попричају` и виде се. Кад се вратио кући, био је крвав и рекао ми је: `Мама, унаказио сам Марка и из страха побегао из његовог стана`, а онда је почео да плаче. Сутрадан га је ухапсила полиција". 

Комшије породице Радивојевић, односно Абдулов из Железника, знале су да је Горан, у ствари - Јована.

“Није нам то сметало. Горан је добар дечко, послушан, тих, миран. Садио је цвеће у башти испред зграде, чупао траву, одржавао живу ограду и воћке. Никога није дирао нити провоцирао. Прихватили смо га таквог какав јесте. За нас је, иако обучен као девојка, он увек био Горан, а не Јована”,  каже комшилук.

(Вечерње новости)