Додикова "одбрана и посљедњи дани"
Прича о "два Енглеза" без којих петоро људи у Бањалуци ни кафу не може на миру попити, могла би звучати и духовито, јер неодољиво подсјећа на незаборавне дијалоге из серије "'Ало, ало". Онима који неће да вјерују да им је Жељка Цвијановић продужила живот за четири године (што је јавно тврдила), није до смијеха. Поготово није до смијеха грађанским активистима, новинарима, члановима групе "Правда за Давида" које свакодневно прати, приводи и саслушава полиција, док Јавни сервис објелодањује "нова сазнања" из "повјерљивих извора" о њиховом "рушилачком походу на Републику Српску".
Република Српска
Западни центри моћи раде на дестабилизацији Републике Српске и рушењу њених институција. У БиХ је с тим циљем стигло 40 специјалних агената, преобучених у војнике. Двојица британских агената роваре по Бањалуци. Гдје год да се окупи пет људи, та двојица се инфилтрирају и уносе пометњу. Поједине невладине организације и појединце финансира Сорош, да заједно са опозицијом руше институције Српске. На тргу Крајине под фирмом "Правда за Давида" окупља се пар стотина криминалаца.
Не знам какву би дијагнозу добар психијатар одредио особи која би све ово испричала док загледана у плафон лежи на његовом каучу, али ово није повјерљив разговор између "доктора и пацијента", већ изјаве званичника овог ентитета и вијести које свакодневно, ко за то има "желудац", може чути или прочитати у медијима који су под контролом актуелне власти у Републици Српској. Прије свега у информативним емисијама Радио телевизије Републике Српкске (формално Јавног сервиса) и новинске агенције СРНА (која се финасира из Буџета РС).
Прича о "два Енглеза" без којих петоро људи у Бањалуци ни кафу не може на миру попити, могла би звучати и духовито, јер неодољиво подсјећа на незаборавне дијелоге из серије "'Ало, ало". Онима који неће да вјерују да им је Жељка Цвијановић продужила живот за четири године (што је јавно тврдила), није до смијеха.
Поготово није до смијеха грађанским активистима, новинарима, члановима групе "Правда за Давида" које свакодневно прати, приводи и саслушава полиција, док Јавни сервис објелодањује "нова сазнања" из "повјерљивих извора" о њиховом "рушилачком походу на Републику Српску". Каква су осјећања код породице младог Бањалучанина Давида Драгичевића, која више од три мјесеца уз подршку бројних грађана тражи истину о смрти свог сина док их власт, преко својих медија етикетира као издајнике, рушиоце, плаћенике неких имагинарних непријатеља Републике Српске.
Предизборна кампања за опште изборе у Босни и Херцеговини, званично почиње почетком септембра. Међутим, она већ увелико траје и како се избори приближавају, нервоза расте, а с њом се и "вањски и унутрашњи непријетељи Републике Српске", у изјавама оних на власти "множе".
С друге стране, безбједносне агенције Босне и Херцеговине, немају ни једну информацију о утицају тих "страних центара моћи" на дешавања која попримају размјере општег грађанског буђења и отпора поступцима актуелне власти, посебно оне на челу са Милорадом Додиком, самопрокламованим "Чуваром Српске".
Они који мало дуже памте дешавања у региону протеклих двадесетак година међутим, нису изнанађени паранојом актуелне власти у Бањалуци. Неко ће се сјетити Пекићевог дјела "Одбрана и последњи дани", неко истоименог албума београдских "Идола“, а неко Одбране и последњих дана режима Слободана Милошевића. Посебно те преломне 2000. године и последњих дана режима овог тиранина. Сјетиће се и "Сорошевих плаћеника" и "криминалаца и случајних пролазника" који се окупљају на антирежимским протестима и "шпијуна који роваре".
И није ту ништа случајно. Многи су заборавили чији је продукт Милорад Додик.
Када је 1997. дошло до слома тадашње СДС-ове власти у Републици Српској уз свесрдну помоћ сада "мрског Запада", и оружану асистенцију Драгана Лукача, тада команданта специјалне полиције, тражио се нови премијер овог ентитета.
Биљана Плавшић, тада предсједница и миљеница "омраженог Запада", на крају осуђена за ратне злочине које је сама признала, понудила је мандат Младену Иванићу, што је он одбио.
Тада делегација коју су осим Биљане Плавшић, у којој су били представници Социјалистичке партије РС (овдашње Милошевићеве филијале) бива примљена на канабе код београдског вожда. Када су му саопштили да је Иванић одбио бити премијер, Милошевић задовољно отпухујући дим томпуса рече: "Имам ја млађег и енергичнијег мандатара, он се зове Миле Додик!" (Ово ми је лично испричао један од учесника тог састанка. Није Биљана Плавшић).
Битно је непоменути да је двије године прије Дејтона Милошевић за "мрски Запад" био "фактор мира и стабилности на Балкану". Када се "мрски запад", неколико година послије досјетио да је Милошевић ипак "балкански касапин", млађи и енергичнији Миле је и даље остао "дашак свјежег вјетра на Балкану", Тако га је бар крстила УС државна секретарка Медлин Олбрајт.
Е па већ извјесно вријеме тај "дашак свјежег вјетра", заудара на онај београдски канабе, на којем су се многи презнојавали. Са којег је некадашњи "фактор" прво наређивао хапшење "сорошеваца" и страних плаћеника, а онда бога ми и егзекуције.
Срећа, наша да наш "дашак" ипак нема војну и полицијску машинерију коју је имао Милошевић. Ипак, кад дође вијеме "Одбране и последњих дана", треба знати да су такви на све спремни. Ако су грађани већ прогледали, а чини ми се да јесу, вријеме је да се и прозори отворе. Зна некадашњи "дашак", а садашњи "задах", да се прозори увијек отварају изнутра, онда када понестане свјежег ваздуха. Тада настаје промаја која одува сваки непријатан задах, а овдје баш неподношљиво смрди. Ето чему сијање страха од промаје, и других "мрских непријатеља". Бојимо се ми Балканци промаје, али ипак занмо отворити прозоре – боље да нас убије промаја него смрад.
Аутор: Миљан Ковач
(импулспортал)
Не знам какву би дијагнозу добар психијатар одредио особи која би све ово испричала док загледана у плафон лежи на његовом каучу, али ово није повјерљив разговор између "доктора и пацијента", већ изјаве званичника овог ентитета и вијести које свакодневно, ко за то има "желудац", може чути или прочитати у медијима који су под контролом актуелне власти у Републици Српској. Прије свега у информативним емисијама Радио телевизије Републике Српкске (формално Јавног сервиса) и новинске агенције СРНА (која се финасира из Буџета РС).
Прича о "два Енглеза" без којих петоро људи у Бањалуци ни кафу не може на миру попити, могла би звучати и духовито, јер неодољиво подсјећа на незаборавне дијелоге из серије "'Ало, ало". Онима који неће да вјерују да им је Жељка Цвијановић продужила живот за четири године (што је јавно тврдила), није до смијеха.
Поготово није до смијеха грађанским активистима, новинарима, члановима групе "Правда за Давида" које свакодневно прати, приводи и саслушава полиција, док Јавни сервис објелодањује "нова сазнања" из "повјерљивих извора" о њиховом "рушилачком походу на Републику Српску". Каква су осјећања код породице младог Бањалучанина Давида Драгичевића, која више од три мјесеца уз подршку бројних грађана тражи истину о смрти свог сина док их власт, преко својих медија етикетира као издајнике, рушиоце, плаћенике неких имагинарних непријатеља Републике Српске.
Предизборна кампања за опште изборе у Босни и Херцеговини, званично почиње почетком септембра. Међутим, она већ увелико траје и како се избори приближавају, нервоза расте, а с њом се и "вањски и унутрашњи непријетељи Републике Српске", у изјавама оних на власти "множе".
С друге стране, безбједносне агенције Босне и Херцеговине, немају ни једну информацију о утицају тих "страних центара моћи" на дешавања која попримају размјере општег грађанског буђења и отпора поступцима актуелне власти, посебно оне на челу са Милорадом Додиком, самопрокламованим "Чуваром Српске".
Они који мало дуже памте дешавања у региону протеклих двадесетак година међутим, нису изнанађени паранојом актуелне власти у Бањалуци. Неко ће се сјетити Пекићевог дјела "Одбрана и последњи дани", неко истоименог албума београдских "Идола“, а неко Одбране и последњих дана режима Слободана Милошевића. Посебно те преломне 2000. године и последњих дана режима овог тиранина. Сјетиће се и "Сорошевих плаћеника" и "криминалаца и случајних пролазника" који се окупљају на антирежимским протестима и "шпијуна који роваре".
И није ту ништа случајно. Многи су заборавили чији је продукт Милорад Додик.
Када је 1997. дошло до слома тадашње СДС-ове власти у Републици Српској уз свесрдну помоћ сада "мрског Запада", и оружану асистенцију Драгана Лукача, тада команданта специјалне полиције, тражио се нови премијер овог ентитета.
Биљана Плавшић, тада предсједница и миљеница "омраженог Запада", на крају осуђена за ратне злочине које је сама признала, понудила је мандат Младену Иванићу, што је он одбио.
Тада делегација коју су осим Биљане Плавшић, у којој су били представници Социјалистичке партије РС (овдашње Милошевићеве филијале) бива примљена на канабе код београдског вожда. Када су му саопштили да је Иванић одбио бити премијер, Милошевић задовољно отпухујући дим томпуса рече: "Имам ја млађег и енергичнијег мандатара, он се зове Миле Додик!" (Ово ми је лично испричао један од учесника тог састанка. Није Биљана Плавшић).
Битно је непоменути да је двије године прије Дејтона Милошевић за "мрски Запад" био "фактор мира и стабилности на Балкану". Када се "мрски запад", неколико година послије досјетио да је Милошевић ипак "балкански касапин", млађи и енергичнији Миле је и даље остао "дашак свјежег вјетра на Балкану", Тако га је бар крстила УС државна секретарка Медлин Олбрајт.
Е па већ извјесно вријеме тај "дашак свјежег вјетра", заудара на онај београдски канабе, на којем су се многи презнојавали. Са којег је некадашњи "фактор" прво наређивао хапшење "сорошеваца" и страних плаћеника, а онда бога ми и егзекуције.
Срећа, наша да наш "дашак" ипак нема војну и полицијску машинерију коју је имао Милошевић. Ипак, кад дође вијеме "Одбране и последњих дана", треба знати да су такви на све спремни. Ако су грађани већ прогледали, а чини ми се да јесу, вријеме је да се и прозори отворе. Зна некадашњи "дашак", а садашњи "задах", да се прозори увијек отварају изнутра, онда када понестане свјежег ваздуха. Тада настаје промаја која одува сваки непријатан задах, а овдје баш неподношљиво смрди. Ето чему сијање страха од промаје, и других "мрских непријатеља". Бојимо се ми Балканци промаје, али ипак занмо отворити прозоре – боље да нас убије промаја него смрад.
Аутор: Миљан Ковач
(импулспортал)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (84)
Јово
Додо је цар,попут Путина.Свака ти цаст ЦАРЕ.
Коста Ностра
Ако је Република Српска спала на то да је њен зивот садасњи пресједник Милорад Додик, онда је боље да је нема. Ако сутра садасњег пресједника замијени неки нови Милорад Додик, онда је исто боље да је нема. Ако су градјани Републике Српске вецином неодговорни, засто бих се висе било ко заузимао за такву Републику Српску? Цетири понајбоље године ми је узео рат. Мислио сам да је та зртва вриједна. Када сам друге године рата схватио да нити један официр неце бити казњен за силне пропусте због којих су многи зивоте изгубили, као нити један војник за невојницке радње, нити један профитер, нити један дезертер, било ми је јасно да ми нисмо никаква војска, него харанга. Харанга настала на аветима прослости и новопосијаном страху који је проузроковао народни устанак. Харанга која је мислила да се бори за слободу како јој се неби пониовила 41-45 а у сустини смо били харанга која је крцила пут према устолицењу својих нових господара који це је опљацкати. Они који мисле да су темељи Републике Српске Дејтонска скработина а не градјани који су је пуском у руци стварали су јој потписали смртну пресуду а да није ни зазивјела. Ово данас се само зове Република Српска. У сустини, то је окупирана територија изданог народа од његове гнојиве опортунистицке и однародјене власти.
Ста је нејасно?
Приведите правди одговорне за убиство дјетета и нема Давора на грбаци. Мозете наставити водити стадо ка свјетлијој будуцности. кланицу!
Алф
А обецала нам је премијерка да це се и висе дјеце радјати када нам уведу акцизе...
образ
Иванић је тада по наредјењу запада одбио, па је изашао из владе 2005 годиен да био Додик преузео владу и паре од Телекома. Најбоље што се може десити српском народу је да обојица заврше за сва времена каријеру и не само они. Нажалост, запад је опет режирао, куку Србима, свеједно да ли су Додик или Иванић тај који ће их представљати у Сарајеву.
Истина
Имајуци у виду да сте га упоредили са Милосевицем, који је сада се види све био у праву... Да нам се не би историја поновила бирам Додика... Нек сте зиви и здрави
Сова
Да се разумијемо, БиХ ни као СР БиХ у саставу СФРЈ није била међу напредниим Републикама. Многи су и тада из те СР БиХ највећим дијелом као економски мигранти одлазили за Словенију и Хрватску, јер су имали боље шансе за зараду и бољи живот. Раднички возови који су кретали из Словеније за Сарајево и Плоче петком , били су препуни , мјеста ње било па су људи по ходницима стајали нагурани једни на друге. Ево људи и сада из те БиХ одлазе али и у много даље земље иако је Словеније и даље актуална дестинација. Што би рекао Иво Андрић за Босну, тамни вилајет. А ми срби , шта рећи, кад се дочепамо власти дотучемо сопствени народ више него наш непријатељ. Подмитљиви, корумпирани, истурене јавне личности лоши карактери, завидни, лажљиви за сопствени народ.Ево шта нам годинама ради тај Милорад Додик, тај недодириви, тај инсталирани субјекат у српски народ. Аутократа. А народ блеји , па блеји........ и тако у бескрај и неповрат неоправдано прођоше многе године. Тамни виљет.
Исток
Не волим Додика нити волим оно сто он представља . Не волим ни оне који њега представљају јер га јос висе оцрњују, мада је то теско . Цовјек је толико црн да се ниједна флека на њему не уоцава. Ал , ајде по паре да се кладимо да це освојити јос један мандат он и његова гарнитура. Аргументација: Ако кренемо од основног интереса западних сила , њима Додик одговара јер унистава Републику Српску.Такодје , комлетан терен дрзи у сталном потецијалном кризном стању. Поред тога , толико је обезвредио све вредности да комсије нам из ЕУ могу веома лако доци до свега сто им је потребно а јефтино , ту у комсилуку. Дакле , зао ми је сто је тако , ал не моземо му пера овако наивни одбити.
Марко
Добро ти све описа,ал овде зиви специфицан народ,30% према званицним податцима неписмених или полуписмених,30% образованих отисло а 40% миx купљених диплома,политицких полтрона и др.Па ти види !
Србин
Свака цаст за текст... Потписујем
Киа
Питање за ове сто казу добар цланак.Да ли сте бар основну сколу заврсили?
Голуб Без Писма
Ако је као премијерка продузила људима зивот за 4 године колико це фактицки да продузи тај исти зивот народу из прецједницке функције тек има да се цудимо. Има да зивимо сви ко Јапанци 100 година па ви видите за ког цете да гласате кад додје тај дан. Дал за дуг зивот или бар мало пунији стомак и мање бајки,уосталом ко вјерује да нам.фактицки с њом долази боље сутра за боље и није.
пер аспера ад астра
Одох да видим ста пису на РТРС-у.
Анархија
ГОТОВ ЈЕ....
Мејдан
Само за Додика, зивио Миле!!!
Драгутин
Висе неистине и увреда у једном тексту јос нисам видио.Називати Милосевица и Додика тиранима је скандалозно и неоправдано јер су они највеци заститници српског народа у сваком сегменту свако на свој нацин.Оба су се супроставили свјетској неправди и стали у одбрану српског народа али назалост нису наисли на искрену подрску неких фактора цак су неки странци заједно са домацим издајницима радили њима о глави.Једини истински борци против антисрпске хистерије која је на сцени и којом се зели српски народ окарактерисати као геноцидни...
Све Исто
ГЕНЕРАЛНО, проблем је исти и кад оде "баја". И не мислим да це бити боље као сто није ни после Милосевица. Дај Бозе да су нас њемци давно некада ставили под своје!
рацио
Милошевић тиранин ... еее Миљенко!?
РАЈНА
И тата би сине, ал ме твоји Миле најбољи другари стрпаше у Хаг. Ал нека , бар сам тебе удомио . Богати, ти ко да си мој син, а не Богде земљорадника. Нисам очекивао да ћеш тако далеко догурати, лијепо , лијепо, сад и ти имаш банку, сад не званично, ал ако тако наставиш ти ћеш верујем постати банкар , ал пази се дијете моје, хапсане,
Истина
Срби су велики националисти,и ко покаже боље Србовање тај це и побједит на изборима.Нема везе и да се нема шта јести али је битно Србовање.Пошто Баја за све ове године избирико у мантрању народа и Србовању немам никакву двојбу да це хладно побједити на изборима( на нашу велику жалост) и тад сљеди пропаст.Неби било први пут да нам Србовање додзе главе,мислим да је Октобар посљедња шанса за Републику а ако Миле побједи то це бити бај бај живи били па видили.
Вупер
Ако су и досли енглези, нису досли да бране народ, немонте бити наивни
Сињ
ГОТОВ ЈЕ
Напријед
Задах увијех јако смрди, неопходно га је одстранити!
реакција
Ако покраде изборе организовати нови 5 октобар.
Ин
Гдје су ти енглези како их ја нигдје несретох у граду. Треба се људима захвалити ако су досли да нам помогну
Мила
Истина, добро написан чланак. Међутим, на овим просторима имамо један мали проблем. На жалост понестало нам свјежег ваздуха, све загађено а немамо алтернативу. Паметно и младо оде неће да троше живот улудо, јер како кажу, овдје никад боље бити неће. Читам, гледам, слушам и не вјерујем. Прво нас опљачкаше, па нас понизише, па нам душу узеше и на крају завадише. Ударамо једни на друге као да нам живот од тога зависи, једни за позицију, други за опозицију. Блатимо се као да нас они необлатише довољно. Ситне смо ми душе, за ситне интересе продајемо будућност наше дјеце, умјесто да устанемо и сва ова г....на отјерамо са мјеста гдје јесу, да им узмемо имовину, да градимо и радимо са новим снагама, да охрабримо младе и паметне да остану да ћемо им помоћи. Ал' јок, нема се времена дај мени сад и одмах, сутра ће можда бити касно а једино што је вриједно борбе јесте наше сутра.
Петар
Што је више неистина и лажи Додик нам је милији и дражи.
Брао
Свака цаст миљане отвори оци нсроду
Борис
Миљане роде и ти се сврго ..
СОРОШ
Дошла вода до гуше. Ја сам спреман на све опције. Ово све мирише на драму у више чинова.
ПРИЈЕДОР
Оде Милорад, оде и СНСД-е! Прохујало с вихором!?
Научник
Знајући да це приватизација 1996. донети развој и напредак Републике Српске, западне земље су настојале да то по сваку цену спрече, тај задатак је очито био поверен енглеској амбасади. Због немогућности да се концепт приватизације промени путем пружања стручних и консултантских услуга кренуло се другим путем, опробаним методом који је на толико места у свету дао пожељан резултат, па засто не би и овде. Тражен је и пронађен ослонац на домаће снаге. По већ опробаном методу снага је у горем, у оном који је политички слабији, који има мањи изгледа за политичку победу. Што су изгледи за победу мањи а, уколико се ипак доведе на власт, захвалност је потпунија. То странци добро знају. Одатле и толика упорност да се коалиција "Слога" састављена од странака безначајне снаге (крајње пролазности) доведе на власт. У оквиру коалиције поново се пуно тежисте ставља на политички најслабијег. И поново, по ко зна који пут, потврда истине да онај ко је најслабији зели горе не питајући за цену захваљивања. Представник странке са најмањом са најмањом политичком снагом (два посланика) на неколико месецина, упорно понавља како це први закон који ће укинути када постане председник владе бити Закон о приватизацији. И заиста, по познатом комунистичком, "ко је ниста биће све", само када дође на власт. Од тада почињу патње овога народа. Руши се и уништава привреда, коју су толике генерације 50 година мукотрпно стварале, расте незапосленост, сиромаство, дугови, распродаје. И у томе се упорно истрајава. Иако се голим оком види да је приватизација 1997 само погрешан назив за пројекат уништења властите привреде, на томе се упорно истрајава. Приватизација се мора провести до краја не питајући за цену. Захвалност мора бити потпуна. Када је кренуо процес акционарске приватизације 1996-1997 морао је да се нађе цовек који ће све то да сруши, и нађен је, пристао да да зарад своје политчке амбиције уништи привреду а на тај начин и народ. Ретко је коме пошло за руком да толико овлада глобализмом, да толико дубоко проникне у дух глобалистичког владања властитим народом као првацима коалиције "Слога". Вероватно је ту тајна, од тада тако бриљантне политичке каријере наших амбициозних политичара, оних најамбициознијих. Нико као "он" нема петљу да тако "одбруси" странцима, а они ни речи, чује се у народу. А странци вероватно знају засто. Није важно ста се прича важно је ста се ради. Мерено патњама које је овај народ претрпео због ове приватизације, она је зло које скоро да стоји уз раме претходном рату. У делу уништења привреде показала се успешнијом од рата. Уместо напрасног ратног убијања и злостављања, овде се остварује масовно убијање ширењем и продуљивањем сиромаштва. На десетине хиљада људи је пре времена умрло због губитка предузећа, запослења, због сиромаштва. Због тога онај који је донео и који проводи ову приватизацију на овом просторима представља најмасовнијег убицу. Суштина ове приватизације је у потпуном привредносистемском поремећају који нужно и завршава у потпуном уништењу привреде. потпуно и без остатка и без икаквих изгледа да це привреда оживети пре него сто доде до поништења ове приватизације. Ми смо произвођачи властите кризе. Наметнутим нам слободним тржиштем и приватизацијом уништили смо властиту привреду без икаве идеје како да направимо нову. Па ста би ти политичари радили ако не би стално хорски понављали стране инвестиције, успешно задуживање. Овакво се најбоље уништава властити народ. Доведе се на власт слаба влада и она уништава свој народ, странци су само подршка, све остале прљаве послове раде домаће снаге. Држава се потпуно повлачи из привреде и све све препушта снагама отвореног слободног трзишта. Ову су чињенице, ово су резултати рада ове владе који се прикривају и тренутно добро не виде посто се маскирају појачаним задуживањем безвредним новцем из иностранства који це се са каматама морати враћати вредним робама. Сва задужења иду на инфраструктуру, (путеви, зграде и слицно) 47% а у буџетске плате 49%, у привреду 4%, отуда индиректно и за панзије, а тиме и у ПДВ поново у буџет. Кредитно задужење је 4,8 милијарди КМ а бруто друштвни производ 1,7 милијарди са тенденцијом даљег пада, радници и даље масовно остају без посла предузећа се затварају, приватизовани велики привредни гиганти не плаћају порезе држави (Рафинерија Брод, Бирац Зворник) држава им репрограмира дугове и даје нове кредите ИРБ само да задрже раднике, ти кредити никада и неце бити враћени. Наше руднике поклањамо станим инвеститорима да на њима они себи праве термоелектране, да се богате на нашим ресурсима, а ми за то време да убрзано изумиремо у колонијалном ропству. Ми смо презадужени, немамо привреде која може да враћа оволико кредитно задужење. Права држава и права влада не препишта странцу своје природне ресурсе, права држава сама гради термоелектреане за свој народ. Уместо што се узимају кредити за аутопутеве који ће нас одвесту у колонијално ропство да се дигне кредит за градњу термолектрана и хидроелектрана, такве инвестиције се отпате за 40 година 1500%. Али ми немамо памети, што ресурсе препуштамо странцима. Веома је угодно данас бити у власти. Не морас сносити одговорност за развој привреде, све се препушта страном инвеститору. Насупрот тешкоћама и горчини напретка стоји сва лакоћа и сласт пропадања. То глобалисти одлично знају и тежиште стављају на ту страну. Веома је привлачно и слатко живети изнад могућности, трошити више него што се зарађује. Свима је угодно и људима и политици. Само требами мислити на данас а не на сутра. То што иза пролазне садашње сласти стоји сва дугорочна сурова горчина у будућности, на то углавном нико не мисли. Веома је угодно трошити више него што се зарађује, посебно као што је то тако обилно као што је то случај код нас. Уместо иностране, било је потребно успоставити унутрашњу окупациону власт. Потребно је притиском на домаће политичаре разним уценама, претњама и преварама доћи до окупације народа и територије. Сви кредити и задузења не могу прикрити не рад домаће привреде.
економиста
Види са да су последњи дани, коме год је Стевандић пришао тај је пропао. Све већ виђено.
Русија укида ембарго на јабуке
А тек што ће јабуке да роде ...
Милко
Велика разлика је измедју Милосевица и Додика. Милосевиц је бранио идеале своје зене а рудоња брани кеш који је опљачкао. Онај први ни за живу главу није хтио побјећи, иако му је запад нудио да оде у Русију. Овсј наш ће нагулити са пуним авионом пара чим загусти.
Никола
Једном ријечју,Додик није никакав патриота,него само обични опортуниста који жели само власт и моћ! За то је спреман жртвовати и народ и Републику Српску!?
И Сарајево
Задах долази из заједницких институција а у октобру це провјетравање.
Зворник
Браво за цланак нит би ста додо нит би ста одузео капа доле.
xxx
Ма додијао брате ...врјеме је да оде и он и сви ови његови сатрапи около њега ! Човјек једноставно има болесну жељу да влада као султан правећи се да је нај паметнији, народу треба свјежине,младости,нових идеја, весеља и задовољства , а не ових мрачних и болесних типова који само виде црно и непријатеље!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.