Због врућине пате бубрези

ВИСОКА спољна температура и недовољан унос воде током лета драстично повећавају ризик за појаву бубрежних болести, упозоравају нефролози. Једна од најучесталијих је бубрежна колика, препознатљива по јаком болу у слабинском делу, која се додатно компликује уринарним инфекцијама, поремећајима у балансу електролита и хипопоерфуизијом, а све то удружено може да доведе до акутне бубрежне слабости!

Бубрези су парни орган који одржава баланс воде у организму, али и константни елекролитски састав телесних течности. Када немају довољно воде, почињу да "штеде", због чега урин постаје концентрованији, тамножут и излучује се у мањим количинама.

- Изразито висока спољна температура с једне стране, и недовољан унос течности са друге, могу да доведу до бубрежног напада, нарочито код особа које су склоне оваквим тегобама или имају наследни фактор за настанак каменца - објашњава, за "Новости", др Гордана Петковић, интерниста - нефролог.

Осим недостатка воде и генетске предиспозиције, велика густина мокраће је основа за стварања каменаца, пошто се у таквим условима неке супстанце у организму таложе. Каменац може да буде узрокован и честим инфекцијама бубрега, јер се камен лакше и чешће ствара у већ инфицираном делу уринарног тракта.

- Дешава се и обрнуто, болести бубрега могу да буду "окидачи" за инфекције. Када камен оштећује слузокожу уринарног система и нарушава природни интегритет и баријеру, инфекције бубрега су много чешће и озбиљније - каже др Петковић.

Бубрезна калкулоза је хронична болест која подразумева склоност ка стварању каменаца у неком делу бубрега, као што је бубрежна чашица или бубрежна карлица.

- Особе које имају факторе ризика, да би предупредили настанак бубрежне колике, односно болова услед померања каменаца, морају строго да воде рачуна о дневном уносу течности - каже др Гордана Петковић. - Потребне количине су индивидуалне, зависе од временских услова, физичких активности и навика у исхрани. Старосна доб и мишићна маса такође су важни при одређивању довољне количине уноса течности дневно, али у просеку, количина не би требало да буде мања од 1,5 односно две литре на дан.

ВИШАК УРЕЕ И КРЕАТИНИНА

НЕДОВОЉНО уношење течности може да доведе до наглог оштећења бубрежне функције, односно до пререналне акутне бубрежне инсуфицијенције, која настаје у чак 55 одсто случајева.

- Сваки пад протока крви кроз бубреге изазива застој у раду овог органа и последично, погоршања бубрежне функције - каже др Петковић. - Смањује се количина излученог урина и почињу да расту вредности урее и креатинина у серуму. То је стање које захтева хитно хоспитално лечење, да би се предупредиле даље компликације које би довеле до тежих последица.

Новости
фото:интернет