"Траг у бескрају": Преминуо Оливер
Легендарни певач Оливер Драгојевић преминуо је јутрос у пет сати у сплитској болници у 71. години, изгубивши битку са тешком болешћу.
Регион
Иако се од храбро борио до последњег тренутка и позитивне мисли га нису ниједног тренутка напустиле, нажалост није издржао.
"Добро сам, могу да кажем да се не осећам као да сам болестан. Да не морам да идем на хемиотерапије, мислио бих да немам ни једну тегобу. Наравно, лекове пијем и све онако како ми је прописано. Када не идем на хемиотерапије, веома волим да дођем на викендицу у Велој Луци где обожавам да свирам и певам. То ме једино испуњава у овим данима. Страшна је ствар када болест нападне човека, али ако се борите, углавном добијете битку. Верујем да ћу је добити. Кажу да је музика лек, зато стално свирам и на тај начин се, можда чудно речено, најбоље лечим", причао је недавно Оливер.
Када је 7.децембра прошле године напунио 70.година, људи коментарисали свакакве ствари, а појавила се вест да је музичар преминуо. То Оливера није дотакло. У том периоду је имао заказан концерт који је морао да откаже јер се здравствено стање погоршало.
"Ма дајте, то су глупости. Људи те, ако им се не јављаш неко време, одмах отпишу и помисле да више ниси међу живима. Волим живот, а на такве приче сам увек гледао с осмехом. У то време када се нисам јављао на телефон тражио сам свој мир, а то једино могу у викендици. Ако су ме неки отписали, преварили су се, јачи сам него икада", причао је Оливер.
Он је рођендан прославио у кругу породице и открио шта је ожелео.
"Здравље и да се што пре ослободим ове болести. Мислим да је то најбоље што сам себи могао да пожелим. Наравно, ту су и жеље да породица буде стално уз мене, као што и сада јесте. Немам неких великих жеља, сасвим је довољно да се испуне ове, све остало се брзо доводи у ред".
Често се за мушкарце везује чињеница да не плачу, већ све проблеме скупљају у себи. Интересовало нас да ли је и Оливер такав или је у овим тешким тренуцима ипак пустио сузу.
"То је индивидуално. Дешавало се да сам у тешким моментима плакао, када су ми саопштили стање први пут, пустио сам сузе. Сада не волим да причам о болести, па из тог разлога нећете видети сузе на мом лицу. На концертима сам плакао кад год ме погоди песма коју певам, јер се дешавало да описује одређени период мог живота. Људски је плакати, то није лоше", каже Оливер.
Оливер прима пензију, а поред тога извор финансија су му концерти које организује. Певач не крије да спрема репертоар за концерт и да се радује тренутку када ће стати на бину и запевати публици.
"Имам све спремно за концерт. Од концерата живим, то ми је поред пензије једини извор финансија. Емоција која се дели са публиком је такође једна велика ствар, не постоји ствар која може то описати. Сваким даном свирам и певам све песме као што би то чинио на концерту, једно што ме замара јесу одласци на те пробе, потом цела та организација око папира и слично. Али када би ми сутра јавили да наступам негде, све бих имао спремно", поручује певач.
(Агенције)
"Добро сам, могу да кажем да се не осећам као да сам болестан. Да не морам да идем на хемиотерапије, мислио бих да немам ни једну тегобу. Наравно, лекове пијем и све онако како ми је прописано. Када не идем на хемиотерапије, веома волим да дођем на викендицу у Велој Луци где обожавам да свирам и певам. То ме једино испуњава у овим данима. Страшна је ствар када болест нападне човека, али ако се борите, углавном добијете битку. Верујем да ћу је добити. Кажу да је музика лек, зато стално свирам и на тај начин се, можда чудно речено, најбоље лечим", причао је недавно Оливер.
Када је 7.децембра прошле године напунио 70.година, људи коментарисали свакакве ствари, а појавила се вест да је музичар преминуо. То Оливера није дотакло. У том периоду је имао заказан концерт који је морао да откаже јер се здравствено стање погоршало.
"Ма дајте, то су глупости. Људи те, ако им се не јављаш неко време, одмах отпишу и помисле да више ниси међу живима. Волим живот, а на такве приче сам увек гледао с осмехом. У то време када се нисам јављао на телефон тражио сам свој мир, а то једино могу у викендици. Ако су ме неки отписали, преварили су се, јачи сам него икада", причао је Оливер.
Он је рођендан прославио у кругу породице и открио шта је ожелео.
"Здравље и да се што пре ослободим ове болести. Мислим да је то најбоље што сам себи могао да пожелим. Наравно, ту су и жеље да породица буде стално уз мене, као што и сада јесте. Немам неких великих жеља, сасвим је довољно да се испуне ове, све остало се брзо доводи у ред".
Често се за мушкарце везује чињеница да не плачу, већ све проблеме скупљају у себи. Интересовало нас да ли је и Оливер такав или је у овим тешким тренуцима ипак пустио сузу.
"То је индивидуално. Дешавало се да сам у тешким моментима плакао, када су ми саопштили стање први пут, пустио сам сузе. Сада не волим да причам о болести, па из тог разлога нећете видети сузе на мом лицу. На концертима сам плакао кад год ме погоди песма коју певам, јер се дешавало да описује одређени период мог живота. Људски је плакати, то није лоше", каже Оливер.
Оливер прима пензију, а поред тога извор финансија су му концерти које организује. Певач не крије да спрема репертоар за концерт и да се радује тренутку када ће стати на бину и запевати публици.
"Имам све спремно за концерт. Од концерата живим, то ми је поред пензије једини извор финансија. Емоција која се дели са публиком је такође једна велика ствар, не постоји ствар која може то описати. Сваким даном свирам и певам све песме као што би то чинио на концерту, једно што ме замара јесу одласци на те пробе, потом цела та организација око папира и слично. Али када би ми сутра јавили да наступам негде, све бих имао спремно", поручује певач.
(Агенције)
Коментари (42)
децко
"Да те прати траг у бескрају...." Рип. Имао је преко 70 година и нормално је да је умро... многи људи који су далеко младји с том дијагнозом се не успију изборити! Птам се само кад це објавити тај лијек који имају да људи висе не умиру! Хемотерапија убија све целије у организму и здраве и болесне....То није ријесење!
Коментатор
Сад це се академски Бг расплакат за њим иако им се отворено ругао и презирао их. Прије рата није се вадио из Бг, а послије је окренуо цурак... Бг јадници су трпјели говна којим их је посипао и улизивацки га молили да додје! Биједници!! Није ми га зао, од Томсона се разликује само по квалитету пјесама, које је написао Зденко Руњиц а не он... Један србомрзац мање...
ре ре Борис
Мој Борисе кукала ти мајка твоја. Који хрвати су дали Србима право на живот у книнској крајини. Па хрвати на тим просторима бивше готово да нису и постојали. То су била подручја гдје су живјели срби православне вјероиспосвјести. Тек у вријеме Марије Терезије један дио слабих Срба почиње прелазити на католичку вјероиспосвјести. Наравно под притиском католичке цркве и тешких животних услова
Стана Песиц
Поцивај у миру Оливере +
Биги
Вечна ти слава.Поцивај у рају. Легенде трају вјецно.
Марко
Потпуно одвратан лик са јос одвратнијим пјесмама.
Момцило
Био је добар у пјесмама и у мрзњи према србима.Цисто да се зна.
Босњак
Поцивај у миру легендо. Породици и пријатељима искрено сауцесце.
Романтик.
Био си оно сто висе нико неце бити.Твоја музика је свијет до бескраја. Славати за сва времена.
Марио
Почивај у миру Божјем!!!!!!!
М.Р
Поцивај у миру легендо.Твоја дјела која су оставила траг у нама никада неумиру. Породици моје саувесве.
НАЦИОНАЛИСТА
Био је квалитетан музичар, кантаутор Yуго-балканског простора. Ипак, био је велики националиста и у свом опскурном национализму изјавио да никада неће организовати концерт у Београду.
Дубравка
... Одлазе Легенде.... "траг у бескрају....."
Дадо
Хвала за небројено лијепих тренутака које си нам поклонио док смо слусали твоју музику.
Стана
Легендо! Слава ти!
Саучешће
Можемо га памтити по одличним песмама. Његове баладе су за сва времена
Борис
Био је добар пјевац,вољели смо га,једина мана му била сто га је ухватио тај вирус национализма па није хтио пјевати висе код нас,а свуда се пустале његове пјесме !
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.