Корупција ”гута” милијарде марака

Бројач корупције невладине организације “Аццоунт” показује, наиме, да се сваке секунде у БиХ на разне облике подмићивања изгуби 47 КМ, што практично значи да корупција годишње однесе скоро 1,5 милијарди КМ.

Да се рјешење овог проблема не мрда са мртве тачке, потврђује и чињеница да је БиХ из године у годину најкорумпиранија у региону.

И најновији извјештај Свјетске коалиције за борбу против корупције Транспаренцy Интернатионал показао је да је БиХ најлошија од земаља регије по корумпираности.

Корупција у БиХ већа је него у Хрватској, Црној Гори, Македонији и Србији, а од лане смо гори и од самопроглашеног Косова, што ранијих година није био случај.

С друге стране, подаци до којих је недавно дошла америчка агенција “Галуп”, а који су добијени на основу истраживања јавног мњења, показали су да је БиХ најкорумпиранија земља у свијету. Тачније, на репрезентативном узорку у свакој земљи која је била обухваћена истраживањем, грађанима је постављано исто питање о присуству корупције, а у БиХ је чак 94,6 одсто испитаника одговорило да је ова негативна појава широко распрострањена и да утиче на све сфере живота.

Стручњаци такође упозоравају да је корупција, која је дубоко укоријењена у све поре друштва, једнако озбиљан проблем као што су незапосленост и сиромаштво. Без озбиљне борбе против корупције, наглашавају у невладиним организацијама, нема економског напретка ни уласка БиХ у ЕУ.

Највећи проблем је, међутим, што власт у БиХ још није ни вољна ни спремна да се озбиљно ухвати у коштац са овом негативном појавом. Прије свега, због тога што су управо лидери кључних политичких партија ти који, због својих и инетереса људих блиских себи, коче почетак рјешавања овог проблема.

У “Транспаренцy интернатионалу” кажу да је корупција узрок како незапослености и сиромаштва, тако и свих других проблема са којима се систем суочава.

– Она утиче на недостатак средстава, процес запошљавања, политичке договоре, економске реформе. Због оволиког нивоа корупције у БиХ остали  проблеми постају још већи. А не могу се рјешавати док се не ријеши корупција. У БиХ нема воље за унапређењем законског оквира, као ни воље да се омогући институцијама да раде свој посао – кажу у ТИ.

За овај проблем одговорни су и грађани, и то у погледу ситне корупције са којом се суочавају.

– Навикли су да систем функционише на коруптивним основама, па иду с претпоставком да је то нормално. Не вјерују да ће се, ако се супроставе таквом начину размишљања, нешто промијенити, а плаше се и да ће трпити неке посљедице ако пријаве корупцију. Занимљиво је и што, кад је препознају, опет дају легитимитет људима за које је доказано да су укључени у коруптивне афере – кажу у ТИ.

Из Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ више пута су упозорили да грађани морају бити мотивисанији да пријаве корупцију, јер се само на тај начин може борити против ње.

Нагласили су да су, међутим, забиљежили неколико случајева када су они који су пријавили корупцију због тога имали проблема у институцији у којој раде.

Најугроженије институције

Најугроженији сектори у БиХ су јавне институције, односно министарства, агенције, фондови, јавна предузећа, затим здравство, правосуђе, полиција. Најдоминантнија кривична дјела су злоупотреба службеног положаја или овлаштења, примање и давање дара и других облика користи, склапање штетних уговора, несавјесно пословање. Према подацима Агенције за превенцију корупције БиХ, најчешћи начини плаћања мита су новац и противуслуге – углавном кроз јавне набавке и запослење.

Извор: СрпскаИнфо