Цијена одлагања проблема Косова

Ово су резултати истраживања агенције “Футурист” која је покушала да представи све економске посљедице нечињења у вези са рјешавањем питања које већ деценијама мучи Србију. Како стоји у овој анализи, први дио економске цијене свакако је губитак свега оног што је везано за Европу, пише Блиц.

– Европска унија је убједљиво наш највећи трговински партнер. Укупна спољнотгровинска размјена Србије у 2017. години износила је 34 милијарде евра, при чему се на увоз односи 19 милијарди евра, док извоз роба износи 15 милијарди евра. Учешће ЕУ у укупној спољнотрговинској размјени износи 64 одсто. Учешће извоза у ЕУ у укупном извозу је 66 одсто, док увоз из ЕУ учествује са 62 одсто у укупном увозу роба – пише у истраживању.

Такође, ЕУ представља блок земаља из којих долази највише страних директних инвестиција.

– Само од 2010. године око 70 одсто страних директних инвестиција поријеклом је из земаља ЕУ. Укупан јавни и приватни спољни дуг Србије износио је на крају 2017. године 26 милијарди евра. Од овог износа, извори финансирања из развојних банака и институција као што су ЕБРД и ЕИБ износе око четири милијарде евра. С друге стране, од укупне билансне суме домаћег банкарског сектора, који је на крају 2017. износио око 28 милијарди евра, чак око 70 одсто се односи на банке чија су седишта у земљама ЕУ – објашњавају у “Футуристу”.

Поново санкције?

У случају да Србија одлучи да поништи све досадашње договоре, прекине будуће и одбије унапријед свако рјешење, вјероватно ће поново као прије 26 година доживјети санкције и екскомуникацију из међународне заједнице, замрзавање имовине, тренутни прекид донација и инвестиција.

– Колико би то коштало, немогуће је рећи, али, поређења ради, треба поменути да су економисти штету од санкција уведених 1992. године, чијег се основног ефекта, хиперинфлације, још добро сјећамо, процијенили на неких 125 милијарди долара – наглашава се у анализи “Футуриста”. Коначно, економски најгори сценарио донио би рат.

Само не рат

– Штета коју је Србија 1999. године претрпјела процјењује се на износ од 30 милијарди до 130 милијарди долара. Нови, па и тромјесечни рат коштао би нас десетак пута више од консолидованих државних расхода у 2017. години који су износили око 16 милијарди евра. Ако знамо да су расходи приближни буџетским приходима, али и да је Србија у сталном суфициту и да је буџетом предвиђен раст БДП-а за ову годину на нивоу од 3,5 одсто, лако је закључити да бисмо морали да радимо бар 100 година, са истом уштедом и степеном раста као данас, да бисмо зарадили довољно новца за три месеца ратовања на Косову – објашњавају у “Футуристу”.

Предсједник Привредне коморе Србије Марко Чадеж истиче да је охрабрујуће да је оваква студија урађена и објављена прије свега због чињеница да је рађена из перспективе будућности.

– Како ћемо се као друштва и економије, говорим и о српском и о косовском, развијати ако останемо посматрачи у улогама жртава прошлости и, одлажући проблем који јесте комплексан и историјски, али није нерјешив? Или да активно кренемо да креирамо своју будућност? Договор Срба и Албанаца кључ је за економске интеграције цијелог региона и једини начин да драстично смањимо временски оквир у којем ћемо по стандарду достићи земље централне Европе – истиче Чадеж.

Демографске посљедице

Поред економских, одлагање рјешења косовског проблема донијело би и несагледиве демографске последице.

– Становништво би се смањивало за око 40.000 људи годишње, а није немогуће замислити ни много јаче опадање броја људи, што би довело до тога да нас већ крајем сљедеће деценије нема много више од шест милиона. Такође, ово би условило и смањивање просјечног животног вијека који је данас у Србији 75 година, а у Словенији 81 годину, примјера ради. Опао би и наталитет, а знатно би се смањио и број образованих људи, љекара, инжењера, професора – стоји у истраживању.

Извор: СрпскаИнфо