ЛЕ - Нека Хумска мирно спава: Партизан ово не испушта!
Црно-бели чак 13 пута прошли даље после бар два дата гола у гостима, мрља само дуел који и садашњи тренер памти.
Спорт
Дај бар два гола у гостима и мирно чекај реванш. Осим доласка Зорана Мирковића, има Партизан бар још једног савезника на путу ка плеј-офу Лиге Европе. Традицију.
Откако се играју мечеви европских купова црно-бели су само једном поклекли на свом стадиону кад би у Хумску донели залиху од два гола. Није то чак увек била ни победа, нити реми, али је Парни ваљак углавном пролазио даље кад би на туђој територији осигурао себи добру полазну тачку пред реванш, због чега има и те како лепим вестим да се нада у четвртак вече кад у Београд долази Нордсјиланд (20.30, ТВ Аренаспорт 1).
Освајач Купа Србије је из Данске донео предност 2:1, што значи да га у пласман на завршну степеницу квалификација воде победа, реми, чак и пораз од 0:1, док би сваки неуспех са већим бројем голова ишао у корист екипе из Скандинавије. Осим, наравно, ако буде 1:2, а на то нико на Топчидерском брду и не помишља.
Штавише, историја као учитељица живота учи црно-беле да су досад прошли даље чак 13 пута ако су после првих елиминационих утакмица у главни град државе донели два гола. А само једном за 73 године постојања десило се да испадну пред очима својих навијача. И тога се садашњи стратег Зоран Мирковић добро сећа, јер је био део тима који је у Израелу извојевао предност од 2:0 у првом колу УЕФА купа 2005/06, да би у Хумској у, за многе и до дан-данас, необјашњивом реваншу састав Владимира Вермезовића поклекао (2:5) што је био увод у хаос у клубу на свим нивоима.
Много су, ипак, чешће биле ситуације без стреса или оне у којима су црно-бели бацали Гробаре у стање екстазе, па се тако памти да су после премијерног меча Купа европских шампиона у Лисабону 1955. и ремија са Спортингом (3:3) Португалци положили оружје пред Милошем Милитиновићем и компанијом (5:2). Или да су исти ти Лавови из Лисабона морали, све са Кристијаном Роналдом, да погнуте главе напусте празан стадион на Топчидерском брду у јесен 2002, кад је после 3:1 у гостима исти резултат забележен у ревнашу, да би после продужетака било 3:3.
Откако се играју мечеви европских купова црно-бели су само једном поклекли на свом стадиону кад би у Хумску донели залиху од два гола. Није то чак увек била ни победа, нити реми, али је Парни ваљак углавном пролазио даље кад би на туђој територији осигурао себи добру полазну тачку пред реванш, због чега има и те како лепим вестим да се нада у четвртак вече кад у Београд долази Нордсјиланд (20.30, ТВ Аренаспорт 1).
Освајач Купа Србије је из Данске донео предност 2:1, што значи да га у пласман на завршну степеницу квалификација воде победа, реми, чак и пораз од 0:1, док би сваки неуспех са већим бројем голова ишао у корист екипе из Скандинавије. Осим, наравно, ако буде 1:2, а на то нико на Топчидерском брду и не помишља.
Штавише, историја као учитељица живота учи црно-беле да су досад прошли даље чак 13 пута ако су после првих елиминационих утакмица у главни град државе донели два гола. А само једном за 73 године постојања десило се да испадну пред очима својих навијача. И тога се садашњи стратег Зоран Мирковић добро сећа, јер је био део тима који је у Израелу извојевао предност од 2:0 у првом колу УЕФА купа 2005/06, да би у Хумској у, за многе и до дан-данас, необјашњивом реваншу састав Владимира Вермезовића поклекао (2:5) што је био увод у хаос у клубу на свим нивоима.
Много су, ипак, чешће биле ситуације без стреса или оне у којима су црно-бели бацали Гробаре у стање екстазе, па се тако памти да су после премијерног меча Купа европских шампиона у Лисабону 1955. и ремија са Спортингом (3:3) Португалци положили оружје пред Милошем Милитиновићем и компанијом (5:2). Или да су исти ти Лавови из Лисабона морали, све са Кристијаном Роналдом, да погнуте главе напусте празан стадион на Топчидерском брду у јесен 2002, кад је после 3:1 у гостима исти резултат забележен у ревнашу, да би после продужетака било 3:3.