У Калиновику 13% људи с канцером

"Ово су алармантни подаци", каже начелник Калиновика.

Она каже да је ова локална заједница једна у низу оних које су претрпјеле огромну штете од НАТО бомбардовања, током кога је тотално уништен тада тек изграђени модерни водоводни систем у овој локалној заједници.

"Нама су тим бомбардовањем потпуно уништена два резервоара за воду капацитета од по 250 метара кубних, што је за нас непроцјењива и ненадокнадива штета која ни до дан данас није санирана. Бомбардовани резервоар и водовод су у близини центра Калиновика", наглашава Комленовићева.

Штета на доњем и горњем дијелу касарне, као и уништавање фарме свиња представљали су, каже она, иживљавање над људима, њиховом имовином и јавним ресурсима.

"Ми смо општина са малим бројем становника, па ваљда је свима јасно колико нам је живот сваког човјека важан и тада у тим ратним временима, као и данас", наводи Комленовићева.

Према њеним ријечима, у Калиновику тренутно живи око 2.000 људи, а од 2008. године до данас од канцерогених болести умрло их је 56, док их са овом дијагнозом сада има око 13 одсто.

Ништа боља ситуацији, наставља она, није ни када је ријеч о штети на плану пољопривреде, прије свега сточарства.

Због бомбардовања, али и послије због успостављања полигона за уништавање муниције и минско-експлозивних средстава готово тотално је уништен бренд калиновачке јагњетине, као и неких пољопривредних производа.

"Нико није имао контролу шта се и како уништава на том полигону. ЕУФОР и данас ту долази у ненајављене посјете, а некада врше и бојева гађања. Наши мјештани то доживљавају као бахатост јер неријетко долази до оштећења кући или страдања домаћих животиња", наводи Комленовићева.

Према њеним ријечима, захтјеви за накнаду штете никада нису реализовани, а општина Клаиновик није и не може бити задовољна ни игнорантским односом Предсједништва БиХ и Савјета министара.

У Републици Српској расте број обољелих од карцинома и само од 2005. до 2015. године повећан је за 50 одсто, а стручњаци сматрају да је неопходно спровести истраживања да би било утврђено да ли је то посљедица НАТО бомбардовање 1995. године пројектилима са осиромашеним уранијумом.

Према подацима из Регистра малигних болести, који је 2001. године установио Институт за јавно здравство Српске, 2005. године у Републици Српској било је 3.907 новообољелих, пет година касније 4.986, док их је 2015. године било 5.972.

Подаци Института за јавно здравство Српске показују да је од малигних болести у Републици Српској 2005. године умрло 2.673 лица, 2010. године 2.670, а 2015. године 3.113 лица.

(Срна)