Богати водом, становници жедни

Осјетили су то и овог љета становници Српца и Билеће, који су усред августовске жеге остали жедни због кварова на водоводу.  Србачки „Водовод“ суочава се са честим хаваријама на главном цјевоводу у Повеличу, који годинама није реконструисан, нити су замијењене цијеви из доба СФРЈ. Кварови су најчешћи љети, када температура пређе 30 степени, а потрошња воде се повећа.

И у Билећи су неколико дана трајале рестрикције, због квара пумпе на изворишту. Ипак, најгоре је Прњаворчанима, који годинама кубуре с питком водом.

"Никад нисмо имали питку воду, иако се годинама о томе прича и стално се нешто гради. Већина Прњаворчана воду из водовода не користи чак ни за кување, а камоли за пиће, јер се вода црпи из језера Дренова, у који људи бацају мртве краве", прича једна Прњаворчанка.

Директор “Водовода” Прњавор, Љубиша Сибинчић, признаје да се двије трећине Прњаворчана прикључених на водовод, а то је скоро све градско становништво, злопати са водом из тог вјештачког  језера, која не задовољава ни минимум исправности, јер језеро није заштићено. Чак 80 одсто прњаворских села уопште није прикључено на јавни водовод, па се водом снабдијевају, како каже, на алтернативне начине.

"Овдје нема изворишта из којих би се могао напајати градски водовод, па је једино рјешење да се и остали потрошачи прикључе на Повелић, са кога се тренутно снабдијева око 1.700 домаћинстава у селима око Прњавора. Они једини имају уредну воду за пиће – каже Сибинчић, али признаје да такво капитално рјешење за сада није ни на видику.

Проблема има и у другим дијеловима РС. Иако је БиХ једна од водом најбогатијих земаља у Европи, ријетке су општине у Српској гдје мјештани не страхују од кварова, рестрикција или загађења воде. Зоран Поповић, директор бањалучког “Водовода” и предсједник Удружења “Водоводи РС”, које окупља 38 од укупно 48 водоводних предузећа у Српској, признаје да нема детаљних података о стању у РС, иако је ово Удружење основано прије 10 година.

"Недавно смо се поново конституисали. Имали смо других послова, али ускоро ћемо прикупити податке, који ће бити доступни јавности. Углавном, стање је лоше, али су проблеми различити у различитим дијеловима РС: у равници нема квалитетних изворишта, у вишим предјелима, гдје је вода одлична, мрежа је застарјела, а новца за реконструкцију нема", рекао је Поповић.

Додаје да и Требиње, које има одличну воду, кубури са застарјелом мрежом. У Модричи је, наводи, једини приватизовани водовод у РС, што је посебан изазов, док Бијељинци пију убједљиво најскупљу воду, коју плаћају четири пута више него Требињци.

"Вода је тамо скупа јер се улаже у изградњу канализације, али то је било неопходно. Бијељина је једини град у РС који није имао никаву канализациону мрежу", каже Поповић.

Изградња канализације у Бијељини, највећи инфраструктурни подухват у историји града, почела  је 2006. и коштаће 41 милион евра. Новац је обезбијеђен из градског буџета, кредита Европске развојне банке и донација, а дио плаћају и грађани кроз рачуне за воду.

По попису из 2013. Српска има скоро 409.000 домаћинстава, а по подацима Завода за статистику РС из прошле године самом њих 237.178 прикључено је на јавне водоводе. Зоран Поповић тврди да се велики број становника снабдијева из сеоских водовода, које су мјештани сами градили.

"Само у Бањалуци су ти водоводи укључени у систем, али је питање како ћемо их одржавати, јер са 700 километара мреже у селима се снабдијева свега 7.000 домаћинстава, док  мрежа исте дужине у граду опслужује чак 40.000 прикључака", каже Поповић.

(Српска.инфо)