Здрава дјеца не смију да избјегавају глутен

Премда су полице супермаркета пуне безглутенских производа, деца би требало да их конзумирају само ако пате од интолеранције на глутен, прецизније од аутоимуне болести целијакије, истичу лекари из Немачког удружења педијатара. 

Целијаклија је хронична болест коју карактерише интолеранција на глутен, саставни део великог броја намирница које користимо у свакодневној исхрани. Појављује се као хронична упална болест црева, која се често јавља управо код најмлађих. 

Код овакве дијагнозе увођење безглутенске исхране је нужно, али код здраве деце јој не треба прибегавати како не би дошло до мањкања осталих нутријената важних за нормалан раст и развој детета, поручују из организације. 

Храна без глутена често садржи више масноћа, шећера и соли, а мање витамина Б, гвожђа и фолне киселине, као и осталих важних нутријената. Због тога исхрана деце која не пате од целијаклије, базирана само на таквим производима, може да резултује нуспојавама, попут гојазности.

Осам витамина скупа Б омогућава телу да добије енергију из хране коју уносимо у организам, истовремено га подстичући да производи црвена крвна зрнца која разносе кисеоник по телу. Фолна киселина нарочито је важна код трудница јер спречава рађање деце с дефектним геном. 

Сви они који конзумирају безглутенске производе без правог разлога, при томе конзумирају и мање влакана важних за правилну пробаву, упозоравају немачки педијатри. Они истичу да избацивање глутена из исхране детета које нема симптоме целијакије не мора нужно имати позитиван учинак. 

Влакна и житарице су важне јер контролишу ниво шећера у крви, помажу осећају ситости након јела и регулишу рад црева. 

Подсећају да је глутен мешавина две врсте протеина – глутенина и проламина, као и да га најчешће налазимо у житарицама попут пшенице, ражи и јечма, као и код пуно хране за коју и не знамо да садржи глутен, попут зачина за салату, крем супе, соја соса и пива.

Б 92
фото:интернет