Јеленин син стасао за школу

Његов отац Горан истиче да ће то бити велики дан за овог бистрог дјечака.

"У настојању да му пружимо све што имају његови вршњаци, готово непримјетно, стигло је вријеме да пође у школу. Томе се сви неизмјерно радујемо, а највише Никола, који се весели новим другарима", наводи Николин отац за Срну.

Он напомиње да је Никола већ добио прву књигу, коју добијају сви првачићи, и сада броји дане до поласка у школу.

Никола ће бити ученик Основне школе "Десанка Максимовић". Будући да је био мали херој још од првих дана рођења, када је остао без мајке, породица вјерује да ће бити храбар и одважан и у свом школовању.

Његова мајка Јелена је, иако тешко болесна, одбила лијечење цитостатицима у трудноћи да би подарила живот свом сину.

Жеља да има потомство тако јој се испунила, а она је након тешке болести преминула 2012. године, само 40 дана по рођењу сина Николе.

Сахрањена је у Дрвару, гдје данас живе њени родитељи и сестра.



Шестогодишњи Никола живи у Приједору са оцем Гораном и његовом породицом. Има и трогодишњу сестру, са којом дијели све радости дјетињства.

У одрастању овог лијепог дјечака заједнички су учествовале, како истиче Горан, његова, али и Јеленина породица.

Отац каже да му је прва и најближа била његова сестра Сања, Николина тетка.

"Она је од првог дана била Николина друга мајка, а њега од своје дјеце није раздвајала", истиче Горан Дуновић.

Будући да је Јелена из Дрвара, вртић у том граду назван је по њој, а отварању је присуствовао и Никола, који је тада изјавио да је поносан на своју мајку.

"Колико све то шестогодишњак разумије - толико му је и објашњено", каже отац Горан.

Он вјерује да ће са годинама стасавања тај понос и расти, јер је Јелена то заслужила.

А, и гени су гени. Осим мајчиног погледа, Никола је сигурно наслиједио и њено храбро срце.

(Срна)