Кривични закон за улазак у ЕУ?

Истовремено, како упозоравају у Делегацији ЕУ у Сарајеву, БиХ неће моћи напредовати на путу ка ЕУ ако ово питање не буде ријешено на задовољавајући начин.

Подсјећања ради, Уставни суд БиХ је прошле године оспорио одређене одредбе поменутог закона због непрецизности и нејасних дефиниција које се, између осталог, односе на право свједока да не одговара на питања током кривичног поступка која би њега могла теретити, као и недовољно јасне дефиниције до које мјере тужиоци у поступку могу давати имунитет свједоцима покајницима приликом кривичног поступка, а да не буду прекршене европске норме о људским правима.

Правни стручњаци упозоравају да се неусвајањем измјена које би ова питања јасно дефинисала ствара правни вакуум, односно омогућава починиоцима кривичних дјела, посебно дјела политичке корупције, да за њих због законских недоречености никад не одговарају.

Како истичу у Делегацији ЕУ, усвајање измјена у складу с одлукама Уставног суда би јачало борбу против корупције и организованог криминала, а истовремено би штитило људска права грађана.

"Дом народа БиХ би требало да одржи још једну сједницу крајем августа или почетком септембра, што представља посљедњу шансу за политичке странке да напокон преузму одговорност и испуне обавезу коју је Уставни суд БиХ поставио пред Парламентарну скупштину БиХ, прије предстојећих општих избора 2018. године", упозоравају они.

Додали су да се ЕУ нада да ова шанса неће бити пропуштена и позива делегате да што прије усвоје коначне измјене те да тако, како истичу, покажу своју опредијељеност да дјелују као вјеродостојан партнер ЕУ и њених држава чланица у борби против тешких облика криминала и осигуравању јавне безбједности у БиХ и шире.

"Ово је суштинско питање за владавину права у БиХ и такође ће бити узето у обзир у припреми мишљења Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ", истакли су они.

У Мисији Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у БиХ такође позивају на хитно усвајање измјена и допуна Закона о кривичном поступку, које су усклађене с међународним стандардима.

"Дужност је законодавних органа на државном нивоу и нивоу ентитета да донесу измјене којима се појашњава садржај и боље дефинише обим примјене спорних одредаба. У том смислу, Мисија сматра да је законодавним измјенама потребно постићи одговарајућу равнотежу између права појединца и циљева система кривичног правосуђа.

Без ефикасног закона, који је у довољној мјери прецизан и предвидив, не може бити ни борбе против тешких кривичних дјела, као што су тероризам, корупција и организовани криминал", упозорили су они.

И у ОХР-у такође истичу да се поменуте допуне и измјене морају хитно усвојити.

"Став Канцеларије високог представника, као и шире међународне заједнице, о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку БиХ је добро познат. Више пута је у јавности истицана неодложност усвајања измјена у складу с међународним стандарима, као и одговорност бх. политичара у вези с овим питањем", навели су они.

У једном од најоштријих саопштења за јавност, представници ових мисија и неколико амбасада у БиХ су упозорили да би неусвајање ових измјена странке које би тако дјеловале директно довело у везу с опструкцијом правног поретка и борбе против криминала, корупције и тероризма у БиХ.

(Независне новине)