Остало само мртво слово на папиру

За оне с краћим памћењем, тадашњи начелници општина Дрвар, Гламоч и Босанско Грахово почетком 2013. године потписали су споразум о формирању Савеза српских општина у ФБиХ, чија је прва сједница 6. марта те године одржана у Босанском Грахову.

Тада је, између осталог, договорено и да се сједнице новоформираног савеза одржавају сваког мјесеца у некој од те три општине, а такође је најављено да би се Савезу српских општина у најскорије вријеме требало да придружи и општина Босански Петровац.

– Помпезно најављивани Савез српских општина у Федерацији БиХ остао је само још једна у низу лијепих идеја које никад нису заживјеле у пракси. Послије тог првог састанка из 2013. године никад више није одржан ниједан – открива за Српскаинфо начелник Грахова Душко Радун.

Он додаје да би било сасвим природно и логично да три општине с већинским српским становништвом у Ливањском кантону, као и општина Босански Петровац, која се налази у Унско-санском кантону, имају најближу могућу сарадњу и заједнички наступ када је у питању борба за остваривање права српског народа у ФБиХ. Међутим, како истиче, то ни приближно није случај.

– Сарадња и заједнички наступ према кантоналним и федералним властима општина Дрвар, Гламоч и Грахово уопште не постоји. То је велика срамота и још један доказ да Срби немају било какву дугорочну стратегију и минимум политичке слоге кад је у питању борба за неке више националне интересе – каже Радун, који је, иначе, високи функционер Српске напредне странке у Ливањском кантону.



Да је од Савеза српских општина у ФБиХ остало само мртво слово на папиру потврђује нам и СНСД-ов начелник општине Гламоч Небојша Радивојша.

– Зашто је то тако не знам, али је чињеница да се сједнице савеза не одржавају, нити постоји било каква координација између представника власти у три општине с већинским српским становништвом у Ливањском кантону – каже Радивојша.

Исто то нам тврди и начелник Дрвара Горан Броћета, који каже да је у овом тренутку бесмислено и размишљати о могућности раније најављиваног захтјева за формирање српског кантона у ФБиХ.

– Идеја о Савезу српских општина никад није реализована, а прича о формирању српског кантона тек је на дугом штапу. За тако нешто је потребно обезбиједити и сагласност за промјене устава, што је, ипак, још прилично далеко – истиче Броћета.

Делегат из Клуба српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ Миле Марчета сматра да највећа кривица за неуспостављање договореног Савеза српских општина лежи на челницима тих локалних заједница.

– Личне сујете, политичка препуцавања и недораслост озбиљности теме  главни су узрок што Савез српских општина није заживио у пракси – тврди Марчета.

Обесправљени народ

Иако је послије агресије тзв. Армије БиХ, ХВО и Хрватске војске на западнокрајишке општине у љето и јесен 1995. скоро комплетно српско становништво напустило тај крај, у послијератним година дошло је до повратка једног дијела Срба, па су тако Дрвар, Гламоч, Грахово и Босански Петровац и даље општине с убједљивом српском већином.

Упркос томе, Срби у општинама Ливањског кантона, у којем власт држи ХДЗ БиХ,  и даље немају статус конститутивног народа.

(Српскаинфо)