Додик обећава градњу ауто-пута

Шта ви знате о предсједнику Додику, да са толико мржње и примитивизма пишете те своје коментаре, лупате неутемељене оптужбе, немате никакве визије, ништа корисно нисте урадили за себе, а камо ли за неког другог, али дајете себи за право да критикујете неког, о коме не знате баш ништа, никад га нисте срели, упознали, али вријеђати га ето тако тек знате и то је једина ваша сатисфакција, за све ваше накупљене фрустрације, не мислите можда да сте сами ви криви за стање у ком се налазите.

зликовце #којеубиодавида насу будуцност

Јоој како је Додо пролупао вец одавно, али цесто мислим да је он остао онакав како су га оно звали "свјези дасак вјетра", па он је могао да постане предсједник свих народа у БиХ. Мозда би га доцекивали као Тита, али ето цовјек паде ниско пјева односно дреци, лазе, понизава, а највисе краде. Ех Додо мога си бити најомиљенији, а овако....ма ти то најбоље знас, ти то осјецас. Теско ти је, али бит це ти јос тезе!

Ево ја сваки дан идем авионом са нашег аеродрома а тако ћете се и ви из бл возити аутопутем ди Бијељине.

Немој пресједнице висе градити ко бога те молим доста си радио и у лагао у нас народ. Одмори се мало и остави несто пара на банку зар не требас мало да стедис за старе дане а требао би несто да сацувас за Игора и Горицу. То ти је мој савјет и ја сам улагао у своје село па сам сад одлуцио да мало и устедим.

Бас сад ? Хахахахаха Е да ти је јос 4 године само .хахахахаха Није искљуцено са каквим будала зивис да цес и добити "повјерење". Са срецом свима, пуно здравља и далеко вам лијепа куца.

Ајд будало не лупај висе

Студенти представљају авангардни дио популације младих, при чему се претпоставља како ће се махом из њихових редова у наредним десет година регрутовати и политичка елита на различитим нивоима. Стога увид у различите димензије тог односа омогућује препознавање нових тенденција појављивање којих се ускоро може очекивати и међу другим подгрупама младих, као и идентификација елемената релевантних за скицу политичког портрета друштвене групе која представља резервоар будућих друштвених и политичких елита. За оцртавање политичког профила студената, динамике у процесу његова уобличавања те импликација установљених тенденција нужно је подсјетити на најиндикативније. Декларирани интерес студената за политику показује се као трајно осредњи, па и мањи од тога. Међутим, већина студената редовно прати вијести у разним медијима (интернету, телевизији, дневној штампи). Притом је посљедњих година посебно порасло праћење вијести на интернету, док је радио постао сразмјерно ријетко кориштен масовни медиј у сврху информисања. О постојању политичке заинтересираности студената говори и податак да их готово три четвртине исказује своју страначку преференцију, с тим да благо расте број оних који не препознају ниједну странку вриједну својег бирачког повјерења. Нарочито је индикативан тренд знатног раста чланства студената у политичким странкама – док је средином 2000-их сваки двадесет и пети студент био учлањен у неку странку, 2016. године то је већ био сваки десети. Притом не треба заборавити да пуко чланство у политичкој странци аутоматски не гарантује и већи ангажман, али свакако јест један од путева који воде већем активизму и друштвеном утицају. Уједно се показало како расте ангажман и у другим врстама организација, тако је сваки други студент активан у једној или више организација цивилног друштва и/или политичкој станци. Ме]у студентима је присутан тренд раста друштвене и политичке партиципације. И студентски доживљај друштвене реалности показао се прилично стабилним, при чему се истиче смањење њихове осјетљивости на проблем социјалних разлика, а повећање уочавања проблема нерада, недисциплине и неодговорности те, посебно, мита и корупције. Истодобно, на љествици друштвених проблема годинама су на врху мито и корупција, незапосленост и економски проблеми. Комплементарни томе су налази о политичким циљевима јер највише студената држи како за РС власт приоритети требају бити борба против криминала и корупције, сузбијање незапослености те економски раст и развој. У склопу перцепције политичких приоритета регистрован је пораст важности оних који су повезани с националним идентитетом и традиционалним вриједностима. Већина студената држи да изласку РС из тешкоћа у којима се налази могу придонијети стручњаци и интелектуалци, а с нешто мањим постотцима одговора слиједе их млада генерација те политичари и политичке странке, док најмање доприноса очекујеод свећенства. Притом је симптоматично да је опала студентска вјера у улогу предузетника, а порасла у моћ политичара и странака. Судећи по високом већинском прихваћању уставних вриједности (иако то прихваћање континуирано благо опада) – а посебно слободе, једнакости и поштивања права човјека – студенти су солидно усвојили основна либерално-демократска начела. За разлику од мање-више унисоног прихваћања свих либерално-демократских начела, студенти имају проблема са схваћањем демократских принципа у политичкој пракси. Показало се, наиме, да студенти подједнако прихваћају ставове који говоре о нужности слободе политичког мишљења и дјеловања појединаца и група, као и оне који исте те слободе теже поништити позивањем на нужност подређивања индивидуалних и групних интереса интересима народа и државе. У том су контексту студенти демонстрирали примјетно неразумијевање сукоба у демократском друштву, уз тежњу својеврсном хармоничном заједништву, а индикативно је да управо то неразумијевање показује благи узлазни тренд. (Не)прихваћање потенцијално контроверзних друштвених појава указује на осредњи ниво студентске толеранције. Међу налазима о односу студената према политици посебно се издвајају показатељи (не)повјерења у друштвене и политичке институције, и то из два разлога. Први је тај да је институционално повјерење на изразито ниском нивоу – креће се од највише трећине (у случају телевизије, новина и предсједника Републике) до једва 5% (Народна скупштина, Влада и политичке странке). Други важан показатељ је да је између 2014. и 2018 године дошло до примјетног пада повјерења у све проматране институције, и то драстично у случају Народне скупштине и Владе (завршивши на четири пута нижем нивоу ) те организација цивилног друштва у случају којих се повјерење преполовило. Захваљујући таквим тенденцијама, учврстила се позиција политичких институција као оних које уживају минимално повјерење студената што свакако свједочи о процесу делегитимирања власти. Интригантно је да се томе придружио тренд знатног губитка повјерења у удружња које начелно представљају алтернативан облик друштвеног ангажмана. Видљиво је, дакле, да у РС околностима студенти (пре)мало вјерују свим оним институцијама које би требале дјеловати за опште добро, односно добробит грађана. Унутар таквог неповјерења појављује се парадоксална ситуација да је укупни друштвени активизам студената забиљежио знатан узлазни тренд, а нарочито партиципација у политичким странкама, што би требало представљати први корак за снажнији институционални политички ангажман. У том је контексту регистрована је још једна протурјечност, а то је да чланова политичких странака међу студентима има три пута више него студената који вјерују тим политичким актерима. Тако велик раскорак неоспорно доводи у питање мотивацију већег дијела студентског страначког чланства да се придруже одабраној политичкој опцији. Ве'ина студената упућује све приговоре који колају у политичким анализама, медијима и широј јавности: од неоправдано привилегираног положаја, невјеродостојности и корумпираности, преко лажних предизборних обећања, концентрације на ли;не интересе и губитка повезаности с грађанима, до недемократског и неодговорног понашања. Лош имиџ политичара није РС специфичност, но проблем је у томе што је њихов интегритет и дигнитет у очима студената минималан. Таква перцепција мора имати реперкусије на спремност студената да судјелују у институционалним политичким процесима, од избора надаље. Уз овакво негативно виђење политичара и уз пасивне грађане (укључујући и студенте) успорени демократски развој је најизгледнија конзеквенција. Како су студенти по неким, у правилу врло утицајним социјалним обиљежјима (као што су степрн образовања, социопрофесионални статус, социјално поријекло и степен зрелости) врло хомогени сегмент младих, разумљиво је да их та обиљежја мало купног друштвеног ангажмана смјести у контекст дерогирања повјерења и у политичке странке и у организације цивилног друштва, могло би се крајње оптимистички закључити како се у странке (и удруге) укључују како би их „поправили изнутра“ и тако их учинили ефикаснијима. Но, узимајући у обзир историјска искуства и кретања у РС друштву посљедњих пет-шест година, увјерљивијим се чини хипотетски закључак да су студенти политички ангажман првенствено препознали као доступан канал социјалне промоције, а за почетак као инструмент егзистенцијалног збрињавања. АНАЛИТИЧАР У СТУДЕНТСКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Зив ми био предсједнице!!!

Хајд ратни профитеру од предсједника не сери више.

Драги господине предсједнице.... Како вас нике срамота да правите по 10 КМ аутопута годисње и јос сте такав "професионалац" да на том урадјеном послу успијете и сами у дзеп стрпати који милион! Свака вама цаст, господине предсједнице, јако сте способни, само бих волио знати како вам то полази за руком?

Хоцемо аутопут до еуропске уније!

Милорад Додик пере паре и пребацује Вучићу, ПОЛИТИЦКОМ ПОБАЦАЈУ, а овај тобоже помаже РС, али истински помаже Додика на изборима и бори се за његову побједу.Два балканска преваранта и лазова.

Зар, за предсједника, не имадосте свога градјанина, вец "изабрасте" босанца коме је власт најдраза, па му не сметају ни епитети "политицки побацај" изрецени од стране Додика да се са Додиком друзи и помазе му, дајуци му паре србијанског народа који веома теско зиви.

Ово је обична лаж!!! Дуги низ година се одржавају састанци оваквог типа, а то се радило и у вријеме када је Додик ословљавао Александра Вучића "политичким побачајем". Додик, по обичају сере на већу хрпу, а то је радио од самог почетка, откако дође на СФОР-овим тенковима на власт. Пред сваке изборе млати празну сламу и прича како је сарадња са Србијом на врхунцу, мада никада неће бити као што је била за вријеме рата, то и Додик зна.

Нови инвестициони циклус?хахахаха

Криминалици,лажови,штеточине несто обећавају?

Шта је са референдумом за отцијепљење ПЦ-а? Ја колико знам, референдум је требао бити одржан у новембру 2016. године, а сви знамо која је ово година. Уколико се одржи референдум о отцијепљењу ПЦ-а, да ли ће то бити прави референдум или само анкета, као што је био случај са изјашњавањем о Уставном суду БиХ? Молим господина Додика да ми одговори на питања. Унапријед се захваљујем.

Да ми је знати што су до данас чекали са ауто путем.О чему су мислили раније.

Бакинацки Гмаз је одљепио!! Ал одљепио скроз!! ГОТОВ СИ, ДЗУКЕЛО СЕОСКА!!

Милокрад,цовјек који је своје име зарадио и поносно га носи,могао би се звати и рецимо Милоиздајник и то би му лезало.

Миле срамте било говориоси даје ВУЧИЋ политички побачај у Сава центру на митингу подрска ТАДИЦУ.Сад се више сањим љубис него родена мати какав образ имас.Откад је он предсједник висеси га пута пољубио него цијелу своју фамилију смецару један.Ти градис ауто пут како те није срамота толико лагати ББРДи одобри кредит ИНТЕГРАЛ ради дебело се плате у Бриселу консулзанске услуге задузис народ три генерације које долазе неце моци вратити кредит и ти као правис.ОТВОРИ ФАБРИКУ ЦРНИ МИ ЛОРАДЕ РАСТЈЕРОСИ СРПСКИ НАРОД ИЗ РЕПУБЛИКЕ ДРПСКЕ у тој привреди си свјетски првак.

Ми смо само стабилни у подизању кредита и задузивању, све нам је остало пропало а ти неком другом мази оци нама је доста!

Вучић финансира Додика, за узврат Додик правда Вучића код јавности за губитак Косова....