"Тиролски" шећер за отров из Приштине
Опција за рјешавање статуса Косова која би подразумијевала да Срби на КиМ добију положај по узору на уређење Јужног Тирола у Италији, а да заузврат Албанци у Уједињеним нацијама заокруже своју независност, за Београд је дрска и лажна понуда.
Регион
Тако сматрају саговорници "Новости", а како је тај лист раније објавио, за овакав приједлог представници приштинских власти увелико траже подршку западних земаља, иако су, наводно, посвећени постизању договора са Београдом.
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић каже београдском листу да би оваква понуда била отров заслађен шећером како би се лакше прогутала жаба независног Косова.
"То је дрска, увредљива и подмукла понуда којом Срби и Србија остају на губитничкој страни јер би дефинитивно изгубили део своје територије. Наши преговарачи, сетимо се, још су у Бечу нудили Албанцима најширу аутономију под формулом "више од аутономије, мање од независности". Не искључујем, када би се сачекало неколико година да се Америка увери да је Косово за њу терет који је компромитује у свету и отежава њено кретање на исток, да би се дошло до опције конфедерације која би за КиМ значила 'више од Јужног Тирола'. Србија би у том случају контролисала тај потенцијално опасан терен и по питању миграција и по питању тероризма", каже Јовановић.
У сценарију који прижељкује Приштина, историчар Немања Старовић види покушај да се као коначно рјешење Београду два пута прода иста ствар. Он ту мисли на надлежности које има Јужни Тирол, а које умногоме кореспондирају са оним што је у оквиру дијалога већ договорено да буде у дјелокругу Заједнице српских општина.
"Модел Јужног Тирола је блиставо паковање јер се он у Европи често помиње као једна од најуспешнијих прича рјешавања међуетничких конфликата, с обзиром на то да у њему у већини живе Немци а налази се у Италији. Међутим, његово помињање је у овом моменту опасно јер се он не дотиче ниједне од четири тачке на којима Београд инсистира: територијално разграничење централне Србије и јужне покрајине, максимална права за Србе на КиМ, решење имовинских питања и заштита културне и верске баштине", сматра Старовић.
До нове рунде разговора српског предсједника Александра Вучића и Хашима Тачија у Бриселу остало је мање од седам дана, а директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже да протеклих недјеља стиче утисак да се отишло све даље од рјешења.
Као један од главних разлога за то он је навео да не престаје "суманута кампања пријетњи" политичара из Приштине и њихово утркивање ко ће да заузме оштрији став о томе да Срби на КиМ треба да имају мања права у будућности.
"У то увлаче и Албанаце из централне Србије, па имамо изјаву Шћиприма Арифија (предсједника општине Прешево) који призива рат и насиље. Све те филмове могу само да сањају, а ћутање међународне заједнице није нешто што у свему томе помаже", рекао је Ђурић.
Обилазак енклава
Приликом посјете Вучића Космету 8. и 9. септембра у сјеверној Косовској Митровици одржаће се централни скуп, а председник ће посјетити све општине на сјеверу, као и Србе на југу.
"Биће у једној од средина у коју готово да српска нога, осим оних који ту живе, јако тешко може да крочи", најавио је Марко Ђурић.
Вучић ће, како је рекао Ђурић, причати са представницима из области здравства, просвете, привреде, као и са грађанима којима ће изнети неке од најзначајнијих ставова Србије по питању рјешавања проблема КиМ.
Дачић: Рано за рокове
Србија је посвећена проналажењу компромисног решења између Београда и Приштине, али нисам сигуран да и друга страна то жели", рекао је јуче шеф дипломатије Србије Ивица Дачић на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ.
"Још је рано да се говори о томе када ће се и да ли ће се доћи до решења. То би свакако допринело стабилности читавог региона и отворило пут у смислу чланства у ЕУ ", поручио је Дачић.
Извор: Новости.рс
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић каже београдском листу да би оваква понуда била отров заслађен шећером како би се лакше прогутала жаба независног Косова.
"То је дрска, увредљива и подмукла понуда којом Срби и Србија остају на губитничкој страни јер би дефинитивно изгубили део своје територије. Наши преговарачи, сетимо се, још су у Бечу нудили Албанцима најширу аутономију под формулом "више од аутономије, мање од независности". Не искључујем, када би се сачекало неколико година да се Америка увери да је Косово за њу терет који је компромитује у свету и отежава њено кретање на исток, да би се дошло до опције конфедерације која би за КиМ значила 'више од Јужног Тирола'. Србија би у том случају контролисала тај потенцијално опасан терен и по питању миграција и по питању тероризма", каже Јовановић.
У сценарију који прижељкује Приштина, историчар Немања Старовић види покушај да се као коначно рјешење Београду два пута прода иста ствар. Он ту мисли на надлежности које има Јужни Тирол, а које умногоме кореспондирају са оним што је у оквиру дијалога већ договорено да буде у дјелокругу Заједнице српских општина.
"Модел Јужног Тирола је блиставо паковање јер се он у Европи често помиње као једна од најуспешнијих прича рјешавања међуетничких конфликата, с обзиром на то да у њему у већини живе Немци а налази се у Италији. Међутим, његово помињање је у овом моменту опасно јер се он не дотиче ниједне од четири тачке на којима Београд инсистира: територијално разграничење централне Србије и јужне покрајине, максимална права за Србе на КиМ, решење имовинских питања и заштита културне и верске баштине", сматра Старовић.
До нове рунде разговора српског предсједника Александра Вучића и Хашима Тачија у Бриселу остало је мање од седам дана, а директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже да протеклих недјеља стиче утисак да се отишло све даље од рјешења.
Као један од главних разлога за то он је навео да не престаје "суманута кампања пријетњи" политичара из Приштине и њихово утркивање ко ће да заузме оштрији став о томе да Срби на КиМ треба да имају мања права у будућности.
"У то увлаче и Албанаце из централне Србије, па имамо изјаву Шћиприма Арифија (предсједника општине Прешево) који призива рат и насиље. Све те филмове могу само да сањају, а ћутање међународне заједнице није нешто што у свему томе помаже", рекао је Ђурић.
Обилазак енклава
Приликом посјете Вучића Космету 8. и 9. септембра у сјеверној Косовској Митровици одржаће се централни скуп, а председник ће посјетити све општине на сјеверу, као и Србе на југу.
"Биће у једној од средина у коју готово да српска нога, осим оних који ту живе, јако тешко може да крочи", најавио је Марко Ђурић.
Вучић ће, како је рекао Ђурић, причати са представницима из области здравства, просвете, привреде, као и са грађанима којима ће изнети неке од најзначајнијих ставова Србије по питању рјешавања проблема КиМ.
Дачић: Рано за рокове
Србија је посвећена проналажењу компромисног решења између Београда и Приштине, али нисам сигуран да и друга страна то жели", рекао је јуче шеф дипломатије Србије Ивица Дачић на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ.
"Још је рано да се говори о томе када ће се и да ли ће се доћи до решења. То би свакако допринело стабилности читавог региона и отворило пут у смислу чланства у ЕУ ", поручио је Дачић.
Извор: Новости.рс
Коментари (9)
Саша
Аутономна покрајина Косово и Метохија је окупирани дио Републике Србије, а историја нас учи да ниједна окупација није вјечна. Сад није вријеме да се окупације ријешимо, али доћи ће. Тиха вода брегове ваља.
Фед
Срби су територију изгубили то је вец ваљда јасно свима
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.