Сукоб Њемачке и САД због КиМ
И "Вол стрит џурнал" и "ЕУОбзервер" пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу.
Србија
Амерички лист наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о промени граница између Србије и Косова и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.
Притом, наводи њујоршки лист, Берлин је забринут због "потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона", а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању.
WСЈ указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.
"Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа", рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.
С друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада.
Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује WСЈ, уз напомену да се тој идеји противи српско православно свештенство и водећи косовски политичари.
Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло да додатно подстакне тежње лидера Републике Српске Милорада Додика ка независности.
Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањима.
Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да "треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону", као и да је немачка канцеларка Меркел раније овог месеца изјавила да су "границе овог региона неповредиве".
Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.
"Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану, и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током 90-их година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије", наводи се у тексту.
WСЈ указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. који су донели нестабилни мир главном попришту југословенских ратова - Босни и Херцеговини, али да су су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.
Њујоршки лист закључује да је америчка подршка територијалној размени на југоистоку Европе међу извесним бројем питања по којима се Берлин и Вашингтон не слажу.
У међувремену, бриселски портал "ЕУОбзервер" наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу Западног Балкана, упркос "нервози" због идеје о размени територија из етничких разлога.
Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.
Могерини, указује портал, тек треба да "умири нервозне главе", у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.
"Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва", наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.
И "ЕУ Обзервер" упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исрцтају границе, мање од 20 година након окончања ратова на Западном Балкану.
(Агенције)
Притом, наводи њујоршки лист, Берлин је забринут због "потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона", а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању.
WСЈ указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.
"Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа", рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.
С друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада.
Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује WСЈ, уз напомену да се тој идеји противи српско православно свештенство и водећи косовски политичари.
Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло да додатно подстакне тежње лидера Републике Српске Милорада Додика ка независности.
Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањима.
Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да "треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону", као и да је немачка канцеларка Меркел раније овог месеца изјавила да су "границе овог региона неповредиве".
Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.
"Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану, и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током 90-их година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије", наводи се у тексту.
WСЈ указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. који су донели нестабилни мир главном попришту југословенских ратова - Босни и Херцеговини, али да су су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.
Њујоршки лист закључује да је америчка подршка територијалној размени на југоистоку Европе међу извесним бројем питања по којима се Берлин и Вашингтон не слажу.
У међувремену, бриселски портал "ЕУОбзервер" наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу Западног Балкана, упркос "нервози" због идеје о размени територија из етничких разлога.
Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.
Могерини, указује портал, тек треба да "умири нервозне главе", у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.
"Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва", наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.
И "ЕУ Обзервер" упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исрцтају границе, мање од 20 година након окончања ратова на Западном Балкану.
(Агенције)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (15)
Брига
Дали је Америка истрошила све адуте на јадним арапским земљама па поново тражи зло на Балкану.Куд ће ВИШЕ ЗЛО него што су префикс""" РЕПУБЛИКА""" 90-их година дали тамо гдје нормалан човјек небо ни помислио а то је намјерно урађено да би на на нај једноставнији начин могли направити зло на овим просторима, уколико Европа поново допусти да Амери раде на Балкану што им падне на памет уз помоћ овдашњих ТУРБО НАЦИОНАЛИСТА..Уз дужно поштовање према људима САД-а Кои не мисле зло народима на Балкану искрено се извињавам.
Лако
је давати тудје ! Де нека своје поклоне. Дали то мозе ??? Лоповлук ! ! ! Како су радили тако це им бити у дрзави.
Име
Овако нам и треба да кад се ми не можемо договорит нек нам неко други кроји капу!! У свему овоме губитници су и Србија и Сиптари а и други којима други капут сије . То знаци да смо на медјународној пијаци и да са нама тргују. Они ће засигурно на нама да зараде а нама шта остане . Најчешће пустош !!!
самy
Овако мали перица замисља политику.У Информееру и Српском телеграфу сваки ан Путин загрми на неког због Србије а велике силе се утркују која це стати на насу страну ал интересантно на це на крају Србија остати без свега
007 Бонд
Немац је увек био против Србина. Американац и Србин су увек били на истим странама, сем током 90-тих. Али, Амер ни тад није био против Србина лично - него је био обичан плаћеник и силеџија.
Еј...
...Стварно ми је мука.
Зора
Па господо из Њемацке, САД-а и других западних сила вратити Косово и Метохију у границе Србије и "Пандорина кутија" неце бити отвирена. Вратите на снагу резолуцију УН 1244. Сви проблеми це бити ријесени.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.