Има ли разлога за панику на Балкану

До скора су били усамљени гласови који су уопште помињали могућност договора о разграничењу, а камоли га отворено заговарали. Ипак, љето 2018. донијело нам је преокрет – све више стручњака позива на подршку споразуму о размјени територија и истовремено негира да ће мирно цртање нове границе између Србије и Косова изазвати судњи дан на Балкану.

– Нема непосредног разога за панику – тврди Тимоти Лес, директор организације за политички консалтинг “Нова Европа” и руководилац истраживачког пројекта “Њу интермариум” Универзитета Кембриџ, преноси Блиц.

1) БиХ и Република Српска
Заговарачи “домино ефекта” тврде да ће размјена територија између Србије и Косова оживјети крваве етничке сукобе у БиХ. Тимоти Лес, међутим, тврди да судбина БиХ много више зависи од политике унутар земље и ширег геополитичког окружења, него од догађаја на Косову.

– Да је Балкан подложан простим узрочно-посљедичним везама, Република Српска би прогласила независност након што је то учинило Косово 2008. године. Штавише, у мјери у којој би споразум о подјели Косова имао реперкусије тако што би се Сарајево усресредило на могућност отцјепљења босанске државе, можда би се најзад указала прилика да се оконча мучна пат-позиција у Босни – писао је недавно Лес.

Он сматра да би могући споразум о Косову, којег назива “револуционарним”, могао да покаже да границе нису недодирљиве, да САД више не заузимају одређену страну и да дугогодишњи непријатељи могу да ријеше спорове мирно, преговорима, умјесто на бојном пољу.

– Ово би омогућило излазак из ћорсокака и пружило прилику Босни да се развија као држава – објаснио је Лес.

Волфганг Петрич, бивши специјални изасланик ЕУ за Косово и бивши високи представник међународне заједнице за БиХ, упозорава да административне корекције граница имају потенцијалне мане уколико се не спроводе пажљиво и у тијесној сарадњи са УН, ЕУ и Оебсом. Петрич излази са јасним приједлогом.

– Предлажем да се припреми обавезујући документ како би се ставила тачка на све будуће граничне спорове, укључујући и питање Босне – каже Петрич.

На питање да ли мисли да постоји шанса да коначно рјешење косовског питања буде пронађено на међународној конференцији, такозваном “Дејтону 2”, Петрич каже да може да замисли формат налик “Дејтону”.



Марко Прелец, професор на Школи за јавне политике при Централноевропском универзитету, сматра да Европа има интензиван и разумљив страх од промјене националних граница, али и да разговори о размјени територија заслужују пажљиву подршку Запада.

Што се тиче опасности од генерисања кризе у БиХ, Прелец каће да је Република Српска сасвим друго питање, гдје руководство и многи грађани заиста желе отцепљење од БиХ, али знају да је то немогуће. – Њихов регион представљају двије половине: сиромашан, мали, источни дио уз границу са Србијом и већи, богатији, западни дио испод Хрватске. Срби би могли сутра да прогласе независност, али двије трећине или више њихових људи било би одсјечено на западу, без повезаности са пријатељском територијом. Устав Босне и Херцеговине већ даје региону веома широку аутономију, која би вјероватно била изгубљена уколико отцјепљење не би било успјешно – каже Прелец.

2) Македонија

С друге стране, Прелец каже да је Македонија сада “далеко стабилнија”, да има “прогресивну, мултиетничку владу”, и да би “већ сљедеће године могла да постане чланица НАТО, док је Албанско становништво прагматично и задовољава се животом у држави са добрим изгледима европских интеграција и просперитета.

(Српскаинфо)