Срби у Словенији незадовољни јер...

Они су овај проблем нагласили и на недавним “Данима српске дијаспоре Словеније” у Љубљани када су протестима испред кључних државних институција исказали револт и незадовољство.

Челници Савеза српске дијаспоре и Социјалне странке Срба Словеније Саша Гајић, Давид Тепић и Игор Митић казали су да Словенија годинама проводи дискриминацију на штету Срба.

"Срби у Словенији 'спавају' више од двије деценије али је сада дошло вријеме да се тргну из политичког сна и траже права која њима припадају по свим начелима модерне Европе и свијета", казао је Гајић на скупу сународника у Љубљани.

Наглашено је да су  Срби у овој земљи најбројнија мањинска заједница али за разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, нису признати као национална мањина.

"Срби који деведесетих година прошлог вијека нису прихватили словеначко џављанство су “избрисани” у националном смислу, немају школе на српском језику, своје медије, мало се ради на очувању културног, вјерског и националног идентитета, ускраћена су значајнија средства из фондова", сматра Игор Митић, рођен у Словенији чији родитељи су поријеклом из Врања.

 
Он, као и Давид Тепић, поријеклом из Кнежева у РС тврди да власти Словеније ситематски асимилирају Србе, не дајући могућност да се на попису или у другим приликама изјасне у складу са својом националном припадношћу. 

"Несхватљиво је да Словенци у РС, Србији или БиХ чија заједница је стотину пута мања од наше у Словенији, имају статус националне мањине и сва права која из тога проистичу а ми смо овдје ускраћени свега тога", сматра Давид Тепић наглашавајући да Словенија свој став Правда уставом и одредницом по којој признаје статус националне мањине искључиво народима из суседства, мада углавном игнорише захтеве Срба.

Правник Никола Тодоровић, секретар Националног савета Срба Словеније, родјен је у Горњем Скиповцу код Добоја, указује и на правну и стварну мрљу током осамостаљивања Словеније када су “избрисани” они који нису прихватили словеначко држављанство.

"Тим чином повријеђена су многа људска права и слободе што су потврдиле највише словеначке и европске судске институције", наводи Никола Тодоровић.

Званичници Србије увијек подсјећају своје саговорнике у Словенији на неријешена статусна питања  Срба, али ништа више од тога. Исто се може рећи и за РС, сматрају саговорници Српскаинфо, подсјећајући да се Срби у Словенији сами морају борити за свој статус, прије свега стварањем јединствене политике и рјешевања отворених питања.

"Многа наша друштва организујући учење српског језика и баштинењем српске културе и традиције, покушавају да сачувају идентитет свога народа, али то није довољно", убијеђени су Боро Стојановић пореклом из Тузле, Бранко Пејчић из Добоја и Велинка Јотановић из Теслића који приближно пола вијека живе у Словенији. Идентичан проблем имају и Бошњаци, поријеклом из БиХ који такође немају статус националне мањине те у овом смислу подржавају српску заједницу, казао нам је Сулејман Дервишевић, поријеклом из Цазина.

<стронг>Пет вијекова Бијеле Крајине

Срби у Словенији живе скоро пет вијекова. Током 1530. године дошли су у Бијелу Крајину, подручје на граници са Хрватском око ријеке Купе. На попису становништва у Хабзбуршкој монархији 1846. године утврђено је да у Крањскем (Словенија) живи око 17.000 »Србохрвата«, што је у то вријеме представљало око 3,79 одсто укупног становништва.

У Бијелој Крајини је по попису Дравске бановине 1931. године живјело 6.745 Срба и Црногораца.

У Бијелој Крајини остало је још само неколико села у којима је активна српска православна црква, српске школе не постоје, а ћирилично писмо се може наћи само још на надгробним споменицима.

(СрпскаИнфо)