Злочин без казне

Бројним манифестацијама у Српцу је обиљежено страдање бораца Прве србачке лаке пјешадијске бригаде у великој офанзиви такозване Армије Босне и Херцеговине и одреда „Ел муџахедин“ 10. септембра 1995. године на возућко-озренском ратишту. Српчани су бранећи српски народ на Возући, од десетоструко бројнијих непријатељских снага, доживјели прави покољ. Од 10. до 23. септембра убијено је и заробљено 48 бораца, а 14 само у једном дану, док се за 10 несталих још трага.

Обиљежавање 23. годишњице страдања Српчана започело је полагањем цвијећа и одавањем поште за осморицу неидентификованих бораца који се налазе у спомен-костурници на градском гробљу, а потом је служен парастос, запаљене свијеће и положено цвијеће у Спомен соби погинулих бораца и на централном спомен-обиљежју у граду.

Одржан је и пригодан програм у Дому културе у Српцу којим је, такође, обиљежено страдање Српчана на возућом ратишту. О збивањима на овом ратишту и злочинима које су починили муџехидини, говорили су борци – учесници борби Вићи Ковачевић и Драган Вученовић, који су истакли да за те злочине још нико није одговарао.

"На свиреп начин убијали су Србе, не само у борби, већ и заробљенике, да би их поново убијали, премјештали из заједничких гробница и паљењем уклањањали трагове злочина“, казао је Драган Вученовић и додао да се жртве, погинули борци, који су живот изгубили бранећи српски народ и српску земљу, не смију заборавити, јер како каже „ко не поштује мртве, не поштује ни живе“.

Зоран Благојевић, бивши командант Четврте озренске бригаде, нагласио је да родбина и народ србачке општине може бити поносан на своје борце, као што је и народ Озрена , који не може заборавити вашу бригаду која је била чврст штит и спријечила већа страдања нашег народа.

„На Озрену се догодио злочин над злочинима, а за то нажалост нико није одговарао“, рекао је Драгутин Станојевић, који је имао само 8 година када му је отац погинуо на Возући. Он је редован учесник марша „Стазама егзодуса“ на Возућ.

Промовисана је и монографија под називом „Страдање Српчана на озренско-возућком ратишту“, коју су издали Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, општина Србац и Борачка организација општине Србац.

Аутори су: Виктор Нуждић, Дарио Новковић и Мирослав Љубојевић. Поред ратног пута србачке бригаде, погинулих и несталих бораца на Озрену, монографија садржи и аутентична свједочења учесника догађања на овом ратишту, манифестацију „стазама егзодуса“, као и бројне фотографије, тако да књига има документарну вриједност од историјског значаја.

(БН/С.К.)