Ко нам је украо фудбал Србије?

У не тако далекој прошлости, грађани су са радошћу пратили утакмице и уживали у кошевима Ђорђевића, Бодироге, Теодосића или головима Мијатовића, Милошевића и касније Митровића, односно у такичењима репрезентације Србије у разним спортовима. Разумљиво, плаћена претплата оправдала је своје циљеве принудне наплате, иако то није мали издатак за осиромашене грађане.

Гледаоци и данас плаћају РТВ таксу, РТРС је и даље дио Јавног РТВ сервиса, али преноса утакмица репрезентације и клубова из Србије на њој више нема. Нема утакмица фудбалске ни кошаркарске репрезентације, нема Ђоковићевих мечева, а грађани Српске и даље плаћају осам КМ мјесечне претплате. Свако ће се сложити са нама да то није логично и да ту „нешто смрди“.

Редакција портала СрпскаЦафе је неколико мјесеци истраживала како је уопште дошло до тог случаја да је РТРС престала грађанима нудити преносе утакмица које желе гледати. Присјетимо се да је Србија 2017. играла Европско првенство све до финала, а грађани Српске то нису могли гледати. РТРС је тада одговорила: “Немамо купљених права за пренос”.

За мечеве Ђоковића на најпрестижнијим турнирима добили смо исти одговор: “Немамо купљених права за пренос”.

Једнак одговор стигао је за утакмице репрезентације Србије у УЕФА Лиги нација против Литваније и Румуније: “Немамо купљених права за пренос утакмице. Жељели смо их купити, али нисмо могли”.

Поставља се питање да ли је РТРС жељела да купи права и била онемогућена при томе, или уопште није ни покушала.

За утакмице Еуробаскета у августу и септембру 2017. године, поред свих напора и великог броја упита, РТРС нашим новинарима до данашњег дана није показала нити један документ који доказује да се је обратила носиоцу права (Унитед медиа Луксембург) и затражила да их од њих купи. До данашњег дана се РТРС једнако тако није обратила Унитед медији, нити је јавности дала икакав доказ да је од њих тражила да преузме права на емитовање утакмица репрезентације Србије. И сама логика каже да не можеш добити нешто ако то не тражиш.

За надолазеће утакмице које се играју 7. и 10. септембра, РТРС нам је одговорила да су кандидовали код УЕФА-е да купе права на пренос, али да их је купила друга фирма.

Унитед медиа је купила права на пренос за територије неколико држава, па је разумљиво да РТРС није могао купити права за пренос појединачних утакмица директно од УЕФА-е. Међутим, РТРС има право и обавезу да од Унитед медиа откупи право на прнос утакмица репрезентације Србије. Исто тако, Унитед медиа има право и обавезу, да права на пренос тих утакмица прода.

У складу са директивом ЕУ о аудиовизуелним медијским услугама (директива 2010/13/ЕУ) неспорно је да се на подручју Српске, као дијелу БиХ, гледање директног преноса утакмица репрезентације Србије сматра догађајем од изузетне важности за јавни интерес. Зато их носилац права за пренос тог догађаја мора уступити Јавном РТВ сервису. Уколико се тај незамјењиви спортски догађај за подручје Српске не обезбједи, Конкуренцијски савјет БиХ може компанији која га је ускратила одредити милионске казне. И опет смо на почетку.

РТРС је била дужна писмено затражити права од Унитед медиа, а у случају да јој их не прода, РТРС је била дужна обратити Конкуренцијском савјету БиХ (у којем су два представника из Републике Српске) који би мјерама принуде одредио да се права преноса морају дати Јавном РТВ сервису. Како РТРС то није затражила, пријава се није могла уложити и права на пренос нису добијена.

Новинари наше редакције бавили су се и питањем зашто РТРС није тражила та права од Унитед медиа, али одговор нисмо добили. Даљим истраживањем утврђено је да постоји спрега између Унитед медиа и РТРС. Путем платформе НЕТ ТВ ПЛУС компанија Унитед медиа емитује програме РТРС за више од 200.000 домаћинстава (већином исељеника) широм Европе. Та домаћинства плаћају претплату Унитед медији, а од тога РТРС не добија ништа. Претплату вриједну осам евра Унитед медиа задржава за себе, а до данашњег дана РТРС од тога није добила ништа.

Да је Унитед медиа платила РТРС-у три марке по кориснику мјесечно, за 60 мјесеци нелегалног емитовања за 200.000 домаћинстава у Европи, РТРС би добила 36 милиона КМ. Како то није учињено, то значи да је за исто толико оштећена.

Разумљиво, да је са тих 36 милиона КМ који припадају РТРС фирма Унитед медиа купила права преноса и закључала их у фиоку како грађани Републике Српске не би могли гледати те утакмице. Изненађујуће је то да РТРС до данас није покренула никакав поступак да наплати тај новац. На другој страни породице погинулих бораца и грађане без икаквих примања, судским извршењем тјерају на плаћање претплате.

Толико напора и људске патње уложе да принудно наплате таксу од грађана, а за 36 милиона марака које могу истјерати са два послата дописа, ни прстом нису мрднули. Изненађујуће је и то да нису тражили од Унитедд медију да јој уступи та права иако то могли учинити са лакоћом.

Не желимо да ово наше извјештавање резултује одбијањем плаћања РТВ таксе грађана. РТРС је телевизија грађана Српске. Та нам телевизија треба и увек ће требати, због чега је плаћање претплате једини начин да се она сачува. Циљ наших истраживања је да се сазна и јавности обезбједи права информација како би се могло ваљано реаговати и издејствовати да се утакмице репрезентације Србије врате на мале екране путем РТРС-а, а да се милионски износи које Унитед медија незаконито одузима РТРС-у коначно наплате.

Унитед медиа је по нашим сазнањима приватна компанија непознатих власника у пореској оази – Луксембургу. На другој страни стоје институције Српске и институције БиХ у којима сједе представници Републике Српске. Тешко нам је, ако не и немогуће повјеровати да ћутећи и сагнуте главе Унитед медиа одузетим парама од РТРС купује права за земаљски пренос утакмица репрезентације Србије, а онда их одузме грађанима Српске како ни случајно не би могли гледати оно што желе. Имамо осјећај да су симпатије грађана Срспке према Србији кажњене забраном гледања утакмица уз прећутно одобравање јавног РТВ сервиса.

(Српскацафе)