Шта је Кесић урадио за Српску?

Изјавио је ово самоувјерено Обрад Кесић, шеф Представништва Републике Српске у Америци, за јучерашњи ”Глас Српске”. Након што је својим, цијеним професионалним радом за милионе марака из буџета Републике Српске обезбиједио да нам се предсједник Републике никако не нађе на америчкој црној листи.

Учите дјецу да буду самоувјерени као господин Кесић, јер је очигледно да то пролази.

Да не би којим случајем само предсједника Републике заштитио, шеф Представништва у Америци излобирао је и да то никако не учине ни Николи Шпирићу са породицом.

Разлози зашто су се Милорад Додик и Никола Шпирић, упркос милионским напорима самоувјереног Шефа, ипак нашли на некаквим црним листама – овог тренутка није тема. Да се разумијемо, врло је вјероватно да џаба нису. Али о томе нека брине правосуђе.

Истинско је питање – шта изузетно самоувјерени Обрад Кесић ради у Вашингтону за Републику Српску? И шта је, осим златног зида иза кауча у кући бившег Трамповог стратега у првим минутама Дневника РТРС и АТВ с краја јула, Кесић урадио за Српску?

Још се сјећамо отужних тренутака испред затворених врата инаугурације у Вашингтону прошле зиме, у медијима и на друштвеним мрежама Српске. Фотографија премијерке Цвијановић и прве даме Републике Српске. И прије тога полемике кроз медије је ли предсједник позван или није, позивају ли се уопште гости или не. И коначног доказа да је предсједника на нешто, у неки хотел у Вашингтону, ипак позвао неки човјек који је некад у Бањалуци био с неком Лиз. Па га зове у узвратно гостопримство. Али су, за сваки случај, из доказа одсјекли његово име. Сад размишљам, можда се развео од Лиз.

Шеф једног представништва би, како видимо у изјави с почетка, успио да консолидује и Бијелу кућу. Само да му дају унутра. Наше двије жене из приче није успио да добаци ни до ограде.

Ако шеф представништва није у стању да добаци преко, онда имамо проблем. А ако је у стању, а намјерно брука функционере Републике Српске и ми му за то дебело плаћамо, онда је, богами, још већи проблем.

Ко није прочитао, а буџет Републике Српске је доступан и јаван, особа која води Представништво Српске у Америци, само за кирију и плату мјесечно добија 60.000 КМ. Уз то, за посљедњих 10 година, за лобирање у Америци отишло је цијелих 25 милиона марака. Резултате – видите сами.

За све ове године, а богами и милионе, остало је нејасно да ли нам та Бијела кућа треба. У једном Дневнику да, у другом Дневнику не, и у том прођу и изборни циклуси. Али све је то ваљда дио тајанствене приче о одлазећој администрацији.

Како било, за све те милионе, и бивствовање шефа представништва у Америци остаје мистерија. Али ни прва, ни посљедња са нашим представништвима. Нека су нам се толико супер сакрила, па их, осим у буџету, нигдје не можемо наћи.

А кад смо код мистерија одлазећих администрација, не могу, а да не упитам – ко је, дођавола, та Лиз?!

Аутор: Марија Милић/Фронтал.рс